Suzana Mančić živi u srcu Beograda, a prolaznici je neretko mogu sresti u obližnjim parkovima kako šeta psa. Kada je reč o njenom odnosu s komšijama, svi je vole i sa njom imaju neposredan i srdačan odnos.

- Suzana je zaista sjajna komšinica, obožavam je. Divna je. Pokuca na vrata nekad, dođe po jaja i brašno kad nešto sprema pa joj zafali, ali uvek vrati duplo. O njoj baš ništa loše da kažem nemam, sjajna je, uvek nasmejana - u dahu priča komšija Vlada, dok njen drugi sused, stariji gospodin Bora kaže da Suzanu poznaje još od mlađih dana, kada su je, takođe, smatrali velikom damom.

- Suzanu pamtim još od davnih dana, ja sam rođeni Beograđanin i sećam je se s ovih ulica. Doselila se u ovaj kraj davno, tamo sedamdesetih. Oduvek je bila dama, našminkana, doterana i sređena, čak i kada krene u kupovinu. Bavim se pevanjem, svojevremeno sam i pevao na zabavama na koje je dolazila, prava je gospođa. Ćerke su nasledile njenu lepotu, i njih sam sretao kad su dolazile.

Suzana često posećuje i obližnju knjižaru.

- Voli da čita, kupuje knjige i za poklon, pa je naš čest posetilac. Često kupi klasike na engleskom jeziku, kaže da su za njenog supruga Simeona, nosi ih kad pođe u Grčku - poručile su radnice, dok su u kafiću ispričali da Suzana voli da svraća da bi se opustila i da je uvek ljubazna prema konobarima:

- Suzana je uvek s osmehom na licu. Voli da uživa, pravi je hedonista. Dođe često kod nas na piće da se opusti, nekad povede i psa sa sobom. Dresiran je i sluša je, pa nikad ne smeta gostima, priđu i da ga pomaze. Zanimljivo im je i Suzanu kad vide, a kad joj priđu, ona je uvek ljubazna.

Autor: Pink.rs