Marija Ćuričić bila je poznata beogradska klaberka i model, a ova devojka koja je mnoge oduševljavala svojoj energijom i posebnim stilom, odlučila je u novembru prošle godine na današnji dan da digne ruku na sebe.

Sve se dogodilo u stanu na Savskom vencu gde je Marija živela, a nju su u beživotnom stanju pronašli roditelji nakon što dva dana nisu uspeli da stupe u kontakt sa ćerkom. Ova vest tada je šokirala Marijinu porodicu i prijatelje, kao i celu domaću javnost, jer ništa nije slutilo da će Ćurčićeva dići ruku na sebe.

Marija je nekoliko dana pre nego što je digla ruku na sebe, na Instagramu objavila i fotografiju sa Ronaldinjom. Marijina majka, novinarka An Mari Ćurčić tada je planirala da sa svojim suprugom i ćerkama Jelenom i Marijom planirala da ode u bioskop. Jelena, inače mlađa ćerka, je odložila gledanje filma sa porodicom, zbog obaveza oko fakulteta.

Tada sam Mariji pustila poruku: "Hej, šta misliš da odložimo to da bi i Jelena mogla da ide? - priseća se An Mari koja od ćerke nije dobila odgovor na poruku.

I kada imate osamostaljeno dvadesetpetogodišnje dete koje aktivno učestvuje u gradskom životu, ovo nije ništa neuobičajeno. Dogovor je bio da svo četvoro idemo na film, jer ga svi volimo. Imamo i neke porodične fotografije na kojima smo rekreirali legendarni kaver njihovog singla sa četiri glave. Nije mi odgovorila na poruku. I nisam se uzbudila oko toga, jer bože moj, to je kod Marije bilo normalno da na poruku odgovori nakon xy sati. Čućemo se posle - dodaje novinarka.

An Mari govori i da su zatim usledila dva nova poziva, koja nisu bila uspešna, zbog čega je odlučila da ode do stana u kom joj je ćerka živela. U tom trenutku nije ni slutila kakav će prizor zateći.

U nekom trenutku, oko 17.30 me je zvala njena prijateljica da me pita da li smo se čule. Onda me s istim pitanjem zvao i njen bivši dečko. Tada smo nas dvoje, muž i ja, bili kod kuće. Znam da je radila prethodne večeri i da je možda otišla na neki after ili ko zna koju je kombinaciju imala. Onda smo, čisto reda radi, bili u fazonu da skoknemo do nje. Ključ nismo imali, ali je Marija živela u stanu naše koleginice, pa smo računali da ćemo se snaći. Kada smo krenuli, Jelena je usput završila sa obavezama, pa smo pokupili i nju i otišli do Marijinog stana. Na svu sreću interfon nam nije bio problem, jer je neko izlazio baš u trenutku kada smo dolazili i ostavio je otvorena vrata od zgrade, pa smo mi ušli unutra - govori An Mari.

Novinarka govori i da su oni nekoliko puta zvonili na vrata stana u kom je Marija živela, ali da niko nije otvarao vrata. An Mari Ćurčić priča i da je tadašnji dečko njene ćerke locirao Marijin telefon, a da su se oni još više zabrinuli kada su shvatili da je Marijin telefon u stanu.

Briga je počela onog trenutka kada smo ukapirali da je njen telefon u stanu, ali to i dalje nije bilo ništa posebno. Nije nam ni na kraj pameti bilo šta se dešava. Čudna je to situacija, ali bože moj. Zvala sam tu drugaricu, koleginicu, koja je vlasnik stana, ali nije imala predstavu gde joj je rezervni ključ. Đorđe i ja smo odmah pozvali policiju. Nakon nešto više od pola sata su došli i oni. Prvo smo im objasnili o čemu se radi, ali su nam rekli da to nije u njihovoj nadležnosti. Rekli su nam da moramo da zovemo predsednika skupštine stanara i još jednog svedoka i da obijemo vrata. Bili su pristojni i ljubazni prema nama - priseća se An Mari Ćuričić.

Potom je došla Marijina najbolja drugarica, dok je Marijin bivši dečko sve vreme bio tu. Kada je najzad došao i bravar, mislili smo da će cela stvar ubrzo biti gotova. Ali brava se pokazala teškom za obijanje. Majstor je na njoj polomio jednu burgiju, pa je počeo da obija drugom. Obijanje brave je potrajalo dobrih sat i po vremena. Sigurno je sat i po otvarao vrata i polako smo ušli u noć. Na svakakve načine smo se dovijali kako bismo mogli da uđemo unutra. Kako je stan u potkrovlju, razmišljali smo da li bismo mogli da uđemo u stan preko krova - dodaje novinarka.

Dok su pokušvali da uđu u stan, komšinica je rekla kako je Mariji trebao tada u stan da dođe majstor kako bi joj popravio vodokotlić i predložila im da probaju da uđu u stan preko terase ili krova, od čega su odustali.

Na kraju je bravar, ipak, uspeo da obije vrata. Đole je bio prvi, ja sam stajala iza njega. Odškrinuo je vrata... - govori An Mari.

Tada su zatekli Marijino beživotno telo, a njihovi životi promenili su se zauvek. An Mari i njen suprug nikada se nisu oporavili nakon gubitka ćerke.

I ti sada treba da preživiš sve to. Iskreno, najviše volim trenutak neposredno pred buđenje, kada još uvek nisam svesna, jer je to jedini trenutak kada imam nekakav mir. Čim mozak počne da funkcioniše, ja znam šta živim. Ja više nisam ja. Niko od nas nije ono što je bio do tog 11. novembra. Imam utisak da ti to menja strukturu koštane srži. Menja ti ritam sinapse, ne može biti jasnija nesrećna žena - zaključila je An Mari.

Autor: S.K.