Ana Radmilović, srpska književnica i ćerka slavnog Zorana Radmilovića, iznenada je preminula sinoć u 43. godini.

Te 1985. godine, glumački svet ostao je bez velikog glumca, a jedanaestogodišnja Ana bez oca, koji za nju nije bio ni Kralj Ibi, ni Radovan Treći, već samo tata.

Zoran je Anu obožavao, vodio je dnevnik o njoj sve do trenutka kada se razboleo. Zapisao je kako su bili u zoološkom vrtu, pa je ona svašta ispričala svojoj mami Dini Rutić - kako ga je spasla od zmije, pa su oslobodili malog tigra i to se njemu veoma dopalo, jer je video da ima maštu.

Zvao ju je Mica, Anica, a najćešće Anka, tako da je Ana, zbog Zorana, volela kad je neko tako zove.

Krenula je očevim stopama, završila glumu u Novom Sadu, ali nije mogla da izađe iz očeve senke, zbog čega je sišla sa dasaka koje život znače i počela da se bavi novinarstvom.

Prvo sećanje na detinjstvo joj je mali stan, zatim selidba, a najviše je pamtila period kada su je Voja Brajović i Branko Cvejić čuvali.

- Prvo sećanje mi je naš mali stan. Ja sam stalno išla kod njih u krevet da spavam. To sam i posle radila, kad smo se preselili u veliki stan. Svi smo sedeli u dnevnoj sobi jer je Zoran vikao: "Šta će ljudima ovoliki stan, treba da budemo zajedno, a ne da se tu otuđujemo u tim sobama." - ispričala je Ana.

Njena mama, koja danas živi na Dorćolu, Ani je posle očeve smrti bila velika podrška, a svojevremeno je ispričala neverovatnu priču o upoznavanju svojih roditelja.

- Bila je mlađa od njega deset godina i verena. Njen verenik je bio neki ozbiljan tip, fizičar ili hemičar iz fine kuće. Zoran je nju gledao dok je išla ka Filološkom fakultetu i rekao: "Ova mala će biti moja žena." I, ona je raskinula veridbu, udala se za Zorana, došla iz ogromnog roditeljskoj stana u mansardu i ostala tu - otkrila je Zoranova ćerka.

Najteži period za nju je definitivno bio kada je saznala da joj je otac bolestan, a iako joj nisu rekli, ona je to osećala.

- Bili smo na ekskurziji, u četvrtom razredu, mislim da smo bili u Slanom, i ja sam napravila dramu kako je moj tata loše, kako hoću da se vratim u Beograd ili ću da se ubijem, kako je on bolestan. Pred sam kraj njegovog života, poslali su me u Cavtat, a onda me vratili da ga vidim, jer su znali da neće još dugo. Kad sam ga videla, kad je imao 12 kila sa krevetom i ja sam rekla: "To nije on." Bila sam ljuta kad mi je mama rekla da neće izdržati. Kako da ne izdrži, on je moj tata, najjači na svetu. Mnogo sam ga volela - ispričala je Ana.

Njegova smrt mnogo ju je pogodila, i celog života nije mogla da se pomiri sa tim gubitkom.

- Zoran je Dini praktično umro na rukama. Bilo mi je strašno. Prvo sam mislila da me lažu. Bila sam ljuta na nju, pa na njega. Mislila sam da me je izdao, da ne može da se ostavlja tako. I dan-danas možda ne mogu da se pomirim sa tim da ga nema - rekla je svojevremeno Ana.

Autor: M. Đurović