Scenarista Gordan Mihić preminuo je 11. avgusta u Beogradu u 80. godini života, nakon kratke bolesti. Iza sebe je ostavio ćerku Ivanu i suprugu Veru, sa kojom je bio u braku čak 50 godina. I ono u čemu se svi slažu je da bi teško jedan scenario opisao njihovu ljubav.

Gordan Mihić je uvek bio zatvoren u medijima kada je u pitanju njegov privatan život. Ipak, ko god bi ga video u društvu supruge - sve bi mu bilo jasno.

- Gledali su se kao deca. Ona nije skidala pogled s njegovih očiju, a on je milovao njenu kosu. Bili su zagrljeni. Nešto su šaputali i okolina ih nije interesovala - pisao je pre više decenija "Plavi vjesnik", predstavljajući Mihića kao talentovanog mladog pisca scenarija, a Veru kao predstavnicu mlade generacije filmskih zvezda. Mihić je tada ispričao novinaru anegdotu koja ih je i jedno i drugo prikazala u punom sjaju.

- Pre nekoliko dana u zakazano vreme Vera nije stigla na sastanak. Zabrinuo sam se jer svoj Trijumf vozi ludo, pa sam otišao do njene kuće. Kada sam ušao, na podu je sedela sa molerom. Oboje su bili tužni. "Šta se dogodilo?" pitao sam.

Vera mu je odgovorila da je moler došao da okreči stan. Ali... Da on zapravo nije bio moler već njen obožavalac koji je na prevaru došao da je upozna. Upropastio je zidove pa su Gordan i Vera sutradan morali da poprave štetu. Ona mu je slatko dobacila: "Eh, ti moraš sve da pričaš".

Godinama kasnije, i dalje su se gledali kao zaljubljena deca, delili uspehe i probleme, a nije im ponestajalo ni anegdota. Uostalom, zbog toga ova ljubav i jeste veća, istinitija, jača od svake filmske.

- Vera i ja smo se upoznali davnih dana na brodu za Hvar. Ona je na brodu snimala film "Goli čovik", a ja sam kao novinar pisao reportažu o snimanju. Te iste 1969. smo se i venčali. Doduše, ubrzo sam otpušten iz te revije i od tada sam slobodan umetnik, s tim što sam sedam godina bio profesor na Fakultetu dramskih umetnosti. Verini roditelji su bili pravnici, ali su se veoma zanimali za umetnost. Otac je imao dara za pisanje, dok je majka bila izuzetno talentovana za slikarstvo. I Vera je jednom naslikala suncokrete u zalasku sunca. Oduševljena svojim radom zamišljala je kako će da ga urami, na koji zid da okači i, kako se kasnije ispostavilo, jedva čekala da mi pokaže svoje umetničko delo. Sliku je postavila na vidno mesto, tako da je vidim čim uđem u kuću. A ja, onako s vrata, gotovo povikao: „Kakav ti je to kič? Nisi valjda to kupila?“ Posle je govorila da ni sama ne zna kako je to preživela, ali oni su ipak ušli u jedan moj film - ispričao je jednom prilikom.

A čini se da je baš ta ljubav stajala iza većine njegovih dela - i kao večita inspiracija i kao najmoćnija podrška.

Autor: Pink.rs