Tijana Dapčević dobila je mnogo poruka podrške nakon nastupa njene rođene sestre Tamare Todevske na Evroviziji, gde je kao predstavnica Severne Makedonije osvojila visoko osmo mesto. Međutim, bilo je i pojedinih negativnih komentara, na koje je Tijana ipak rešila da odreaguje i svima na mrežama obrati se oštrom porukom.

- Tijana, zašto toliko pišeš o sestri?“, „Kakva Severna Makedonija??? Ne piši tako, bolje ostani u Srbiji!“, „Zašto se ne vratiš u tu Makedoniju ako je već toliko voliš?", “Dijaspora nas je izdala!“. E, sad da ja vas nešto pitam: Jeste li čuli vi pesmu? m? Jeste stvarno slušali ili ste samo onako pretrčali? Ili ni ne umete više da saslušate, ni sebe, ni nekog drugog. A sad da odgovorim na vaša pitanja:

PROUD je ono kad tvoja sestra sa šest godina gleda Evroviziju i kaže „I ja ću pevati tu!“, iako pojma nema ni ko je ona u tom trenutku, a ne šta je Evrovizija.

PROUD je kad smo mesecima svi kao na iglama dok se bira pesma, haljina, nastup i dok svi isfiltriraju dobre namere od loših ideja, da bi se na kraju dobio nastup uz koji vreme stane.

PROUD je kad ona dođe na scenu, a ja imam utisak da je sve došlo. I da niko pre nije ni bio tu.

PROUD je kad kamera pokaže pun kadar na početku pesme i kad je gledam pravo u oči i vidim da je to to, da nema potrebe da brinem, iako do pre tri sekunde nisam mogla da dišem od treme.

PROUD je kad posle nastupa počnu da stižu ovacije sa svih strana, u obliku poziva, poruka, suza, smeha, navijanja.

PROUD je kad znaš da uvek imaš na koga da se osloniš.

PROUD je kad, nakon 15 godina, uzmem violončelo ponovo u ruke i apsolutno me ne interesuje da li se provukao neki falš, jer hoću još jednom (na svoj način) da pokažem da sam ponosna na sebe, Tamaru, sav svoj narod (a on je na mestima mnogo širim od roze linija u atlasu) i sve one koji ne odustaju od sebe i svojih snova.

A ovi, digitalni (ne)ljudi, neka pronađu bar jednu stvar na koju će biti ponosni i sve će odmah dobiti lepši smisao - napisala je Tijana, sve vreme pominjući naziv Tamarine pesme - "Proud", što znači "ponos".

Tamarin nastup na Evroviziji pogledajte u nastavku:

View this post on Instagram

„Tijana, zašto toliko pišeš o sestri?“ | „Kakva Severna Makedonija??? Ne piši tako, bolje ostani u Srbiji!“ | „Zašto se ne vratiš u tu Makedoniju ako je već toliko voliš?“ | “Dijaspora nas je izdala!“ E, sad da ja vas nešto pitam: Jeste li čuli vi pesmu? m? Jeste stvarno slušali ili ste samo onako pretrčali? Ili ni ne umete više da saslušate, ni sebe, ni nekog drugog. A sad da dgovorim na vaša pitanja: PROUD je ono kad tvoja sestra sa 6 godina gleda Evroviziju i kaže „I ja ću pevati tu!“, iako pojma nema ni ko je ona u tom trenutku, a ne šta je Evrovizija. PROUD je kad smo mesecima svi kao na iglama dok se bira pesma, haljina, nastup i dok svi isfiltriraju dobre namere od loših ideja, da bi se na kraju dobio nastup uz koji vreme stane. PROUD je kad ona dođe na scenu, a ja imam utisak da je sve došlo. I da niko pre nije ni bio tu. PROUD je kad kamera pokaže pun kadar na početku pesme i kad je gledam pravo u oči i vidim da je to to, da nema potrebe da brinem, iako do pre tri sekunde nisam mogla da dišem od treme. PROUD je kad posle nastupa počnu da stižu ovacije sa svih strana, u obliku poziva, poruka, suza, smeha, navijanja. PROUD je kad znaš da uvek imaš na koga da se osloniš. PROUD je kad, nakon 15 godina, uzmem violončelo ponovo u ruke i apsolutno me ne interesuje da li se provukao neki falš, jer hoću još jednom (na svoj način) da pokažem da sam ponosna na sebe, Tamaru, sav svoj narod (a on je na mestima mnogo širim od roze linija u atlasu) i sve one koji ne odustaju od sebe i svojih snova. A ovi, digitalni (ne)ljudi, neka pronađu bar jednu stvar na koju će biti ponosni i sve će odmah dobiti lepši smisao.

A post shared by Tijana Dapčević (@tijana.dapcevic) on May 20, 2019 at 11:25am PDT

Pink.rs