Sve je počelo ovako (iz mog ugla)...

1. novembar - hladnjikava noć, Nemanja i ja u štali pijuckamo pivo i čekamo ulaske novih takmičara. Drugi takmičar po redu je Ana Korać, devojka o kojoj svi pričaju i koju svi željno iščekuju da vide na imanju. Prišao sam kolima da se upoznam i ugledao sam prelepu devojku u dugoj, crvenoj haljini. Pogledala me je prelepim očima i sa neverovatnim osmehom mi je izgovorila svoje ime.To je bilo veče klipova gde sam imao uobičajenu svađu sa ... koja je prevršila svaku meru i bilo me je malo sramota zbog novih ukućana. Posle emisije ljutito sam otišao da spavam i da se malo razdvojim od ... Ujutru se prvi budim, pravim kafu i izlazim napolje da je popijem na miru i da razmislim o svemu. Posle nekoliko minuta pridružio mi se Nemanja a ubrzo dolazi i Ana. I tu počinjemo našu prvu priču i konačno mi se neki kul osećaj vratio i osmeh, ali to nije dugo trajalo jer je ... išla kroz dvorište i plakala pa sam išao da pričam sa njom, ali je u mojoj glavi Ana ostavila fenomenalan utisak i jedva čekam da izađem i da nastavimo da ćaskamo. Ali, moja situacija se odužila tako da sam je video tek u emisiji... Dani su počeli da teku, Ana i ja tek u prolazu razmenimo po koju rečenicu, zbog moje situacije nisam mogao baš dublje i malo duže da uđem u bilo kakvu priču i bolje upoznavanje. Moj loš ljubavni odnos, pun negative, stresa i konstantnih svađa bacao me je često u depresiju i česta razmišljanja kako da prekinem već jednom, šta da radim?! Kada će konačno kraj, a nisam video izlaz iz ovog mučnog i mračnog tunela. Ana, devojka koja je uvek nasmejana, pozitivna, lepo obučena, počela je malo po malo da mi privlači pažnju. Često se nalazila u društvu pevača, gde su pevali i družili se, a to je dosta pomagalo Ani da ne razmišlja o tužnim stvarima koje su joj se desile pre ulaska. Opet je došao taj četvrtak, veče klipova od kojih se meni okrene želudac kada počinje špica jer sam imao konstantne svađe i rasprave sa ...! Pušten je klip gde sam čekao kod radnje u redu da kupim nešto, a moja tadašnja devojka konstantno mi nabraja šta da kupim gde sam rekao "Ej, ostavi me više na miru, nisam lud, uzeću šta ja hoću" i iz šale sam rekao da ću da uzmem maslinovo ulje za jednu devojku nakon čega se ona naljutila i otišla. To je bio kraj klipa, ustajem ja da dam neki odgovor, međutim pre mene se ubacuje Ana i kaže, kroz njen prelep osmeh, "Isti si kao ja". Hmmm... Pogledao sam je, fiksirao taj pogled par sekundi, nasmejao se i vratio se na moju tužnu priču, ali ta njena rečenica i osmeh mi odzvanjaju u glavi. Krenule su priče da joj se sviđa jedan zadrugar kog je nahvalila pre ulaska na imanje u studiju. Tu sam onda počeo malo više da se šalim i da joj dobacujem jer sam mislio ako se njoj neko sviđa i ja imam "devojku" niko neće praviti neke priče, jer sam više izgubio snagu za svađu i pravdanje, želeo sam malo da živnem i da se družimo. Jedan dan kada je bila radna akciju u kući, čistio sam sto i naleteo na njenu čašu koju sam uzeo i sakrio. Nakon izvesnog vremena Ana je počela da traži čašu ali niko nije znao gde je. Prišla je meni i pitala me je da li sam možda video čašu, a ja joj kroz osmeh negiram i ponudim se da tražimo zajedno. Posle par minuta idem po čašu, donosim joj i kažem "Evo izvoli, ja se malo šalio" smejemo se, gledamo i neki čudan osećaj me čačnuo na sekund! To veče pretres sa Milanom, naravno, neki od zadrugara su primetili da sam uzeo čašu i komentarisali tokom dana što je naravno privuklo pažnju i Milan je hteo da razjasni situaciju. Ja sam rekao da sam se šalio jer mi je bilo dosadno, neki su pravili teoriju zavere, neki ne, sve u svemu potegla se tema Ane i mene. Moji odgovori na pitanja su više bila neka pravdanja a njena kroz osmeh. Od tada počinju naša neka dobacivanja, ali isključivo kad nema nikog oko nas i u prolazu. Došao je još jedan lep dan, stiglo je pismo da idemo na Rajsko ostrvo gde smo pričali o vrlinama i mana, a dok sastanak traje vidimo da se u kući nešto sprema, svako nagađa šta bi moglo da bude. Stiglo je brodićem još jedno pismo Velikog šefa u kom piše da se svi obučemo elegantno. Vraćamo se u kuću, sve je spremno i postavljeno kao u bajci, sve je govorilo kao da je za neku svadbu ili veridbu, ali čiju?! Odlazim u garderober, oblačim se i kada sam se sredio, izlazim ugledam Anu u prelepoj narandžastoj haljini, izgledala je kao princeza. Nisam mogao da se suzdržim, pa sam rekao "Jao kako ti je lepa "haljina"". Tu sam prvi put video i osetio da me je "pojela" pogledom...Nastavak sledi...