Pevač nikoga nije voleo kao njih!
Pevač Šaban Šaulić tragično je nastradao u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj. Svoje mesto zaslužio je u Aleji zaslužnih građana, pa je tu i sahranjen, a na večni počinak ispratili su ga porodica, kolege i prijatelji. Međutim Šaban nije bio u prilici da isprati one koji su njemu najviše značili u životu, svoje roditelje. Ovako je kralj narodne muzike svojevremeno govorio o njima:
Moji roditelji su bili dobri ljudi, vredni i pošteni. Nisu bili imućni, ali starija sestra i ja ni u čemu nismo oskudevali. Otac se bavio prodajom lutrije, a majka je prodavala igračke. Stalno su obilazili sajmove i putovali od jednog mesta do drugog tako da me je čuvala sestra. Ona je kuvala, vodila domaćinstvo, terala me da učim... Kasnije, kada sam uspeo, majka je uvek ponosno govorila da sam nasledio njenu pamet, hrabrost i talenat za muziku. Oduvek je bila hrabra i ratoborna, učestvovala je i u ratu. Sa 13 godina bila je u partizanima. Otac je bio ponosan na mene, ali nikada se nije hvalisao da mu je sin kralj narodne muzike, kako me prozvaše - ispričao je Šaban i dodaje da je njegova sestra takođe bila talentovana za muziku:
Talenat zaista i jesam nasledio od nje. Baš je lepo pevala. Kada bi ona počela da peva, ceo komšiluk bi je slušalo. Uvek sam se pitao odakle je znala španski. Sećam se da je pevala pesmu 'La pico nera'. To je predivna pesma. Otac, ona i ja se vozimo u vozu, a ona iz čista mira počne da peva. Gledam je s divljenjem, kao kuća je bila velika u mojim očima. Rukama je sve objašnjavala, kao da je znala reči pesme. Nikada je nisam pitao odakle je tu pesmu znala - ispričao je Šaulić.
Šaban je rekao i da je njegov otac posećivao njegove koncerte, ali i da upravo njemu Šaban nije uspeo da uputi poslednji pozdrav.
A kada bi čuo aplauz, samo bi mu oči zasvetlele u mraku - govorio je Šaulić.
Smrt oca desila se iznenada tokom turneje u Australiji. Odradio sam tek dva manja grada, a u to vreme se na turneju išlo zbog Sidneja i Melburna, te se nije vraćalo dok se ta dva velika koncerta ne odrade. Sportski komentator Marko Marković koji je tada bio sa mnom saopštio mi je vesti o smrti oca, kao i činjenicu da mi iz ove situacije nema nazad. I dan danas sebi ne mogu da oprostim što nisam sahranio oca i bio na njegovom poslednjem ispraćaju. Dan kada je sahranjen pevao sam i plakao istovremeno. Stajao sam na bini i nisam znao šta da radim koliko mi je bilo teško. Pevao sam dok se u meni sve sa svakim stihom rušilo - ispričao je kralj narodne muzike svojevremeno.
PROČITAJTE JOŠ: ŠOK I NEVERICA: Srpski turisti na Kubi zanemeli kada su videli Ekrema Jevrića ŽIVOG!
Šabanov stric Alija je i otkrio njegov talenat za muziku, kada je u jednoj kafani dao Šabanu mikrofon u ruke i rekao mu da peva. Šaulić je tada zapevao pesmu Esme Redžepove i ispred kafane, kako i sam kaže napravio "krkljanac", a smrt strica na njega je ostavila dubok trag.
Događa se sledeća situacija. Doček Nove godine, ja sam u Beču, i sve je rasprodato. To veče me, znači, čeka važan nastup. I dobijem poziv da mi je stric umro. Eto, ni tada nisam mogao da prisustvujem sahrani. To je bilo strašno. To je druga strana našeg posla - ispričao je Šaban jednom prilikom.
Pink.rs