Filteri, besprekoran ten, naglašene jagodice i lice bez ijedne vidljive linije postali su gotovo nedostižan standard lepote. Ipak, u trci za savršenim izgledom sve češće zaboravljamo da koža ima teksturu, lice svoje prirodne karakteristike, a lepota ne mora da podrazumeva odsustvo svake nesavršenosti.
Društvene mreže promenile su način na koji posmatramo sopstveni izgled. Svakodnevno smo izloženi fotografijama lica sa savršeno ujednačenim tenom, simetričnim crtama i besprekornim proporcijama, zbog čega ono što je nekada bilo sasvim normalno danas često doživljavamo kao manu. Proširene pore, sitne bore, podočnjaci ili pigmentacijske fleke postali su nešto što treba prikriti, umesto prirodnih karakteristika ljudske kože. Problem nastaje kada digitalno obrađene slike počnemo da koristimo kao merilo sopstvene lepote.
Posebno je zanimljivo to što beauty industrija istovremeno promoviše prirodan izgled i nudi sve više proizvoda i tretmana za uklanjanje onoga što nas čini prirodnim. Želimo šminku koja izgleda kao da je nema, kožu koja deluje negovano bez vidljivih tragova korekcije i lice koje izgleda mladoliko, ali ne i veštački. Ta potraga za neprimetnim ulepšavanjem ponekad podrazumeva mnogo više intervencija nego što bismo pretpostavili. Granica između nege i stalne potrebe za popravljanjem sopstvenog izgleda postaje sve tanja.
To, naravno, ne znači da treba odustati od šminke, kozmetike ili estetskih tretmana. Uživanje u lepoti i želja da nešto promenimo na sebi sasvim su legitimni. Međutim, važno je prepoznati razliku između odluke koja nam donosi zadovoljstvo i potrebe da neprestano ispravljamo ono što smatramo nedovoljno dobrim. Kada svaku boru doživljavamo kao problem, a svaki dan bez šminke kao razlog za nesigurnost, nega lako prestaje da bude uživanje i postaje obaveza.
Možda je upravo zato prirodna tekstura kože postala svojevrstan simbol drugačijeg odnosa prema lepoti. Sve više pažnje dobija izgled koji ne pokušava da sakrije baš svaki detalj: vidljive pore, pegice, sitne linije i prirodna mimika. Negovana koža ne mora da bude savršeno glatka, baš kao što lepo lice ne mora da bude potpuno simetrično. Ono što često nazivamo nesavršenostima zapravo su karakteristike koje čine da izgledamo kao stvarni ljudi, a ne kao digitalno obrađene verzije sebe.
Foto: Unsplash.com
Možda je vreme da promenimo pitanje koje sebi postavljamo pred ogledalom. Umesto da se pitamo šta još treba da sakrijemo, možemo da razmislimo o tome šta nam zaista prija i zbog čega se osećamo dobro u sopstvenoj koži. Lepota ne mora da znači odustajanje od nege, šminke ili želje za promenom, ali ne bi trebalo ni da postane neprekidna potraga za licem koje ne prepoznajemo. Jer cilj ne bi trebalo da bude da izgledamo kao savršena fotografija, već da budemo zadovoljni osobom koju vidimo kada sklonimo filter.
Autor: S.Paunović
