Zatezanje, perutanje, bolne pukotine i neprijatan osećaj svaki put kada otvorite usta – čim počne grejna sezona, mnogi primete da njihove usne postaju suve i osetljive. Hladan vazduh napolju i suv vazduh u zagrejanim prostorijama mogu dodatno da pogoršaju problem, ali postoji i nekoliko svakodnevnih navika koje sprečavaju usne da se oporave. Evo kako da ih negujete i šta bi trebalo da izbegavate.
Usne su posebno osetljive na promene temperature i vlažnosti vazduha jer je njihova površina tanja i ima slabiju zaštitnu barijeru nego koža na većem delu lica. Tokom jeseni i zime, kombinacija hladnog vetra napolju i suvog vazduha u prostorijama sa grejanjem može da ubrza gubitak vlage, zbog čega usne postaju grube, zategnute i sklone pucanju. Dodatni problem predstavljaju često izlaganje promenama temperature i navika da usne ostavljamo nezaštićenim kada izlazimo napolje. Zato je važno da sa negom počnemo čim primetimo prve znake suvoće, umesto da čekamo da se pojave bolne pukotine. Redovna zaštita može pomoći da se očuva prirodna barijera usana i ublaži neprijatan osećaj.
Jedna od najčešćih grešaka jeste lizanje usana kada osetimo da su suve. Iako pljuvačka na trenutak daje osećaj vlažnosti, njeno isparavanje može dodatno da isuši površinu usana. Enzimi iz pljuvačke takođe mogu da nadraže osetljivu kožu, naročito ako ovu naviku često ponavljamo. Sličan problem mogu izazvati grickanje usana, skidanje ljuspica i povlačenje suve kože, jer se tako stvaraju sitne povrede koje usporavaju oporavak. Umesto toga, pri prvim znacima zatezanja nanesite zaštitni balzam i ponovite postupak kada osetite da je potrebno. Ako su usne već ispucale, izbegavajte pilinge i druge postupke koji dodatno iritiraju kožu dok se ne oporavi.
Nije svaki balzam za usne podjednako dobar izbor, posebno kada je koža već oštećena. Za svakodnevnu negu korisni mogu biti proizvodi sa vazelinom, ceramidima, mineralnim uljima ili drugim sastojcima koji pomažu da se vlaga zadrži i zaštitna barijera obnovi. Deblji sloj jednostavnog, neparfimisanog balzama pre spavanja može biti posebno koristan jer usnama pruža dugotrajniju zaštitu tokom noći. Sa druge strane, proizvodi koji sadrže mentol, kamfor, mirise, aromatične dodatke ili druge sastojke koji izazivaju peckanje mogu pogoršati iritaciju. Osećaj hlađenja ili peckanja ne znači da proizvod deluje bolje. Ako primetite da vam usne postaju crvenije ili bolnije nakon nanošenja određenog balzama, prestanite da ga koristite i izaberite jednostavniju formulaciju.
Zaštita je važna i kada izlazite napolje, čak i kada sunce nije jako. Hladan vazduh i vetar mogu dodatno da nadraže usne, pa je korisno naneti zaštitni balzam pre izlaska i obnoviti ga nakon jela, pića ili brisanja usana. Tokom dana provedenog u zagrejanoj prostoriji može pomoći i ovlaživač vazduha, naročito ako je vazduh veoma suv. Dovoljno tečnosti važno je za opšte zdravlje, ali samo povećanje unosa vode neće rešiti ispucale usne ako je glavni problem oštećena zaštitna barijera ili iritacija. Ako koristite ruževe ili sjajeve koji izazivaju peckanje, napravite pauzu dok se usne ne smire. Balzam sa zaštitnim faktorom SPF 30 ili višim koristan je i tokom zime, posebno pri dužem boravku napolju ili na snegu.
Foto: Unsplash.com
Ako se usne ne popravljaju uprkos redovnoj nezi, stalno pucaju, krvare ili se promene ponavljaju na istim mestima, važno je potražiti savet lekara ili dermatologa. Ponekad uzrok nije samo hladnoća već kontaktna alergija ili iritacija izazvana kozmetikom, a bolne pukotine u uglovima usana mogu biti povezane sa posebnim stanjem koje zahteva ciljanu terapiju. Nemojte samoinicijativno koristiti antibiotske ili kortikosteroidne kreme. Najbolji pristup tokom grejne sezone jeste jednostavna rutina: zaštitni balzam, izbegavanje lizanja i grickanja, zaštita od vetra i pažljivo biranje proizvoda. Usne ne moraju da budu bolne i ispucale svakog puta kada temperature padnu – uz odgovarajuću negu, moguće je značajno smanjiti suvoću i sačuvati njihovu mekoću.
Autor: S.Paunović
