Danas je sinonim za ženstvenost, ali istorija štikle počinje potpuno drugačije nego što većina misli.
Visoka štikla se danas gotovo automatski povezuje sa elegancijom, ženstvenošću i glamurom. Međutim, istorijski put ovog modnog detalja daleko je zanimljiviji i neočekivaniji – jer su prve visoke potpetice nosili muškarci, i to ne zbog estetike, već zbog statusa, moći i praktičnih razloga u jahanju.
Istorija visoke štikle često se vezuje za Persijsko carstvo, gde su konjanici nosili obuću sa izdignutom petom kako bi im stopalo bilo stabilnije u stremenima tokom jahanja. Ovaj detalj nije bio modni hir, već funkcionalno rešenje koje je olakšavalo kontrolu konja i oružja. Kada su evropski plemići stupili u kontakt sa Persijom, štikla je počela da dobija novu ulogu – kao znak prestiža i aristokratije.
U 17. veku, visoke potpetice postaju izuzetno popularne među evropskim plemstvom, posebno na dvoru francuskog kralja Louis XIV. Visina pete nije bila samo estetski detalj – ona je simbolizovala društveni status. Što je štikla bila viša, to je nosilac bio bliži aristokratiji. Sam kralj je navodno insistirao na crvenim potpeticama kao znaku kraljevske privilegije, čime je ovaj detalj postao deo dvorske uniforme moći.
Foto: Unsplash.com
Tek kasnije, tokom 18. i 19. veka, visoke potpetice postepeno ulaze u žensku modu. Kako su se društvene norme menjale, tako je i štikla počela da dobija novo značenje – od simbola političke i društvene moći do izraza ženstvenosti, zavodljivosti i estetike. Muška moda se vremenom odrekla visoke pete, dok je ženska garderoba upravo u njoj pronašla jedan od svojih najprepoznatljivijih elemenata.
Danas je visoka štikla jedan od najprepoznatljivijih modnih simbola na svetu, prisutan na crvenim tepisima, modnim pistama i u svakodnevnim kombinacijama. Ipak, malo ko razmišlja o njenom putu – od funkcionalnog detalja persijskih jahača, preko evropskih kraljevskih dvorova, pa sve do modernog simbola stila i samopouzdanja. Njena istorija pokazuje kako moda nije samo estetika, već i ogledalo društva, moći i promena kroz vekove.
Autor: S.Paunović
