Kupovina može biti uživanje, ali preterivanje često skriva dublje emocije – evo kako prepoznati znakove i povratiti kontrolu.
Kupovina može biti zabavna, oslobađajuća i ponekad pravi mali ritual zadovoljstva. Ipak, kada osećaj zadovoljstva postaje kompulsivan, a trošenje prelazi granicu umerenosti, govorimo o kupoholičarstvu – potrebi da stalno kupujemo, iako to možda nije potrebno
Kupoholičarstvo često ima emotivne korene. Ljudi ga koriste da ublaže stres, dosadu, tugu ili osećaj praznine. Kratkotrajni adrenalin dok nešto kupujemo pruža zadovoljstvo, ali efekat je prolazan, dok dugoročno može dovesti do finansijskih problema, konflikata u porodici ili osećaja krivice i stresa.
Prvi korak je prepoznavanje problema. Postavite sebi pitanja: da li kupujem zbog stvarne potrebe ili da bih ublažio emocije? Pratite koliko često osećate impuls da kupite nešto, i koliko to utiče na vaš budžet i svakodnevni život.
Drugi korak je postavljanje granica. Napravite listu prioriteta, ograničite korišćenje kreditnih kartica i odvojite budžet za stvarne potrebe. Takođe, pronalaženje drugih izvora zadovoljstva – hobiji, sport, druženje – može pomoći da impulsi za kupovinom budu manji.
Foto: Pixabay.com
Kupovina sama po sebi nije loša, ali kada postane kompulsivna, može ugroziti finansijsku sigurnost i emocionalno blagostanje. Svesnost, planiranje i umerenost ključni su za balans i zdrav odnos prema novcu i stvarima.
Autor: S.Paunović
