Bežanje sa nastave često je signal, a ne problem sam po sebi – pravi razgovor može otkriti mnogo više nego kazna
Saznanje da vaše dete beži sa časova za većinu roditelja dolazi kao hladan tuš. Prva reakcija su ljutnja, razočaranje i potreba za kaznom. Ipak, način na koji započnete razgovor može napraviti ključnu razliku između konflikta i razumevanja.
Smirite emocije pre razgovora
Razgovor započet u afektu retko donosi dobre rezultate. Dajte sebi malo vremena da se smirite kako biste mogli da slušate, a ne samo da reagujete.
Postavljajte pitanja, ne optužbe
Umesto „Zašto to radiš?“, pokušajte sa „Šta se dešava u školi?“ ili „Kako se ti osećaš tokom nastave?“. Tinejdžeri će se lakše otvoriti ako se ne osećaju napadnuto.
Pokušajte da razumete razlog
Bežanje sa časova može biti posledica pritiska, dosade, problema sa nastavnicima ili vršnjacima. Kada dete oseti da ga razumete, veća je šansa da ćete zajedno pronaći rešenje.
Foto: Pixabay.com
Jasne granice uz podršku
Razumevanje ne znači odobravanje. Važno je jasno staviti do znanja da bežanje nije prihvatljivo, ali i ponuditi podršku kako bi se problem rešio na zdrav način.
Gradite poverenje, ne strah
Kazne bez razgovora često dovode do skrivanja i novih problema. Otvoren i smiren dijalog pomaže da se poverenje sačuva, čak i u izazovnim situacijama.
Razgovor sa tinejdžerima nikada nije lak, ali je uvek neophodan. Kada znaju da imaju roditelja koji sluša, a ne samo osuđuje, lakše će prihvatiti odgovornost i promenu.
Autor: S.Paunović
