Građani prestonice koji pređu na obračun po potrošnji imaće direktnu kontrolu nad kućnim budžetom, dok energetski neefikasni objekti ostaju na paušalu do obnove fasada i stolarije.
Glavni grad nastavlja intenzivan prelazak na novi model obračuna toplotne energije po utrošku. Ovaj sistem donosi mogućnost racionalnijeg trošenja i manjih mesečnih računa, a uveden je u energetski efikasnim stambenim zgradama, izjavio je direktor JKP „Beogradske elektrane” Vanja Vukić u uključenju za jutarnji program televizije Pink.
Kako je istakao Vukić, za značajan broj Beograđana ovaj sistem nije potpuna novina, s obzirom na to da su svi stambeni objekti izgrađeni i priključeni na sistem daljinskog grejanja od 2011. godine zakonski u obavezi da poseduju kalorimetre i unutrašnje instalacije prilagođene merenju stvarne potrošnje.
Paralelno sa novogradnjom, u sistem se postepeno uvode i stariji stambeni blokovi.
„U pretprošloj grejnoj sezoni uveli smo 30 odsto objekata u naplatu po potrošnji, a ove godine još 30 odsto. Kada se sve sabere, reč je o velikom broju domaćinstava koja danas toplotnu energiju plaćaju po utrošku. To je model koji se uveliko primenjuje u Evropskoj uniji i jedan je od preduslova za dalja ulaganja u energetski sektor Srbije”, naveo je Vukić.
Foto: TV Pink Printscreen
Zašto pojedine zgrade ostaju na naplati po kvadratu?
Deo zgrada u prestonici i dalje će grejanje plaćati paušalno, po metru kvadratnom. Razlog leži u lošoj energetskoj efikasnosti tih objekata, jer bi prelazak na naplatu po utrošku bez prethodne izolacije stvorio neopravdano visoke troškove za stanare.
„Zgrade koje troše znatno više energije nego što je predviđeno prosekom po kvadratu ostaju u postojećem sistemu sve dok se ne uradi takozvano 'oblačenje zgrade' – sanacija fasade, zamena dotrajale stolarije i popravka krova. Čim se energetska sanacija završi, objekat automatski prelazi na naplatu po utrošku”, pojasnio je Vukić, podsetivši da građanima na raspolaganju stoje podsticaji i programi republike i gradskih sekretarijata (ESCO projekti), kroz koje se investicije otplaćuju direktno iz ostvarenih ušteda.
Kako funkcioniše merenje i preraspodela troškova
Sistem naplate funkcioniše slično obračunu električne energije: „Beogradske elektrane” toplotnu energiju isporučuju do toplotne podstanice, gde se nalazi centralno merilo (brojilo) koje beleži ukupnu predatu toplotu celom objektu.
Nakon toga, odluka o načinu interne raspodele troškova je na samoj stambenoj zajednici. Stanari mogu izabrati:
Raspodelu po kvadratnom metru stana iz zbira potrošnje na glavnom kalorimetru, ili
Ugradnju delitelja toplote i termostatskih ventila na svakom pojedinačnom radijatoru unutar stanova.
Ušteda u rukama stanara
Ugradnja termoventila i delitelja donosi potpunu kontrolu nad potrošnjom. Umesto provetravanja i otvaranja prozora kada je u stanu pretoplo, stanari temperaturu regulišu direktno na radijatoru.
„To u praksi znači upravljanje sopstvenim računom. Ako vam je vruće, smanjite grejanje. Ako odete na zimovanje na dve nedelje ili ne koristite pojedine prostorije u stanu, radijatore možete ugasiti i time direktno umanjiti iznos na računu za taj mesec”, zaključio je direktor Beogradskih elektrana.
