U srcu Beograda, tamo gde se vekovima ukrštaju putevi trgovaca i prolaznika, sprema se tiha, ali neizbežna revolucija. Dok se grad priprema da duboko pod svojim tlom ukroti gvozdenu zver – metro „krticu“ – dve ikone prestoničkog života suočavaju se sa svojom sudbinom.
Bajlonijeva pijaca: Privremeni rastanak sa dušom starog grada
Bajloni, to utočište mirisa svežeg voća i graje ljudi koja nikada ne utihne, uskoro će utonuti u tišinu privremenog egzila. Tamo gde su generacije Beograđana pazarile, zavladaće teška mehanizacija. Duboko ispod tezgi, na tridesetak metara ispod površine, kopaće se stanica „Skadarlija“, kapija koja će grad spojiti sa budućnošću. Gradski menadžer Miroslav Čučković obećava da ovaj rastanak nije konačan. Kada se prašina slegne i gvozdeni stubovi podupru gradske temelje, Bajloni će se vratiti – u novom ruhu, ali sa starom dušom, kao pijaca otvorenog neba kakvu ovaj grad zna i voli. Do tada, život se seli u Dunavsku ulicu, tamo gde Linijski park već piše novu istoriju.
Staklenac: Pad simbola moderne ere
Dok se Bajloni samo povlači da bi se ponovo rodio, za „Staklenac“ na Trgu Republike kuca poslednji čas. Ta staklena palata, nemi svedok decenija tranzicije, zauvek nestaje sa mape grada. Njegovo rušenje nije samo kraj jedne građevine – to je brisanje jednog poglavlja iz gradskog dnevnika, kako bi se na istom mestu uzdigla stanica „Trg Republike“, velelepna i moderna, dostojna metropola svetskog glasa.
Dolazak gvozdene zveri
Dok se jesen primiče, Beograd s nestrpljenjem očekuje dolazak „krtica“ iz daleke Kine. Te gigantske čelične mašine, rođene u dalekom Čangši, krenuće na svoj podzemni put. Jedna će krčiti put od Pančevačkog mosta, druga iz makiških dubina, dok će treća probijati drumski tunel kod Bulevara despota Stefana.
Kraj ove godine označiće početak kraja kakvog smo poznavali. Beograd više nikada neće biti isti – grad se menja, raste i produbljuje, ostavljajući za sobom uspomene, dok hrli ka svojoj novoj, podzemnoj budućnosti.
Autor: D.S.
