Činjenica da njegovo ime danas nosi Kliničko-bolnički centar u Beogradu na Dedinju, govori da je bio izvrstan lekar, osnovna škola u sa njegovim imenom u Čačku kazuje o doprinosu koji je dao svom rodnom kraju, a Čačanski partizanski odred tokom Narodnooslobodilačkog rata nazvan po njemu odražavao je revolucionarni duh koji je posedovao.
Na kraju, veliki broj ulica u Srbiji, tačnije u Čačku, Beogradu, Nišu, Subotici, Kragujevcu i drugim gradovima, na čijim tablama piše "(doktor) Dragiša Mišović" pokazatelj su njegovog nasleđa zbog kojeg je otišao u legendu.
Doktor Dragiša Mišović rođen je 4. marta 1898. godine u selu Kulinovci kod Čačka. Posle završene osnovne škole u Atenici, pohađao je gimnaziju u Čačku i već u tinejdžerskim godinama obukao je vojničku uniformu, kao sedamnaestogodišnji dobrovoljac.
Učestvovao je u Prvom svetskom ratu, najpre u odredu poslednje odbrane u borbi kod Kruševca, zatim se priključio glavnim vojnim snagama sa kojima je prešao povlačenje preko Albanije, te je sa brojnim učenicima iz Srbije iz Grčke stigao u Francusku, zahvaljujući sporazumu o školovanju izbeglih đaka.
U Francuskoj je stekao gimnazijsku diplomu kao jedan od najboljih učenika, a kao stipendista Kraljevine Srbije, potom upisuje studije medicine koje pohađa u Bezansonu, zatim u Nansiju, sve dok stipendija nije ukinuta zbog političke aktivnosti i sukoba sa zahtevima države, zbog čega je morao da napusti Francusku.
U leto 1920. oboleo od tuberkuloze, vraća se u Jugoslaviju.
Studije medicine završio je u Pragu 1922. godine, ali univerzitetsku diplomu dobija tek 1925. kada je ona overena na Karlovom univerzitetu u Pragu. Diploma mu je nostrifikovana u Beogradu, gde je 1927. završio i lekarski staž u državnoj bolnici.
Namera da se vrati u rodni Čačak i tamo nastavi svoju lekarsku praksu u državnoj bolnici isprva nije urodila plodom, a kao jedan od razloga zbog kojih nije primljen navode se njegovi politički stavovi koji nisu bili u dosluhu sa monarhijom.
Zbog ponovnog narušenog zdravlja usled tuberkuloze jedno vreme je bio vezan za kuću, ali nije propuštao priliku da leči bolesne meštane svog sela.
"Po povratku je sa mojom majkom, a svojom sestrom, otvorio je ordinaciju. Njih šestoro rođeno je u jednom maloj brvnari, a najmlađe dete iz te porodice preminulo je veoma rano. Živeli su jako siromašno. Stoga, kad su otvorili tu ordinaciju bio je jako osetljiv prema onim ljudima koji su slabijeg materijalnog stanja. Besplatno ih je lečio", ispričao je ranije za RINU Predrag Kulašević, sestrić dr Mišovića.
Narodni lekar
Brojne su priče o doktoru Dragiši Mišoviću koje kruže među starijim meštanima Čačka i svaka od njih ispričana u superlativu svedoči o njegovoj humanosti i privrženosti svom narodu.
Prema svedočenjima, Mišović je pomagao i besplatno lečio siromašne, ljude sa sela teškog imovinskog stanja kojima nije naplaćivao preglede, zbog čega su ga zvali narodnim lekarom.
Postoje i priče prema kojima je na recepte koje je propisivao stavljao "znak za siromašne" i slao ih kod tadašnjeg apotekara, koji čim bi video oznaku na receptu, pacijentima je davao lekove bez nadoknade. Dug koji je nekada iznosio i preko 30 takvih recepata, Mišović bi plaćao apotekaru na kraju meseca.
Policajac je trebalo da ga ubije, evo šta ga je spasilo
Posebno intrigantna priča iz života doktora Dragiše Mišovića odnosi se na susret sa jednim policajcem u Čačku koji je bio poslat da ubije doktora, kako se pretpostavlja iz političkih razloga. U tom susretu policajac je Mišoviću priznao da je odbio naređenje jer je Mišović uradio "nešto veliko za njega". Kako se kasnije prepričavalo, razlog zbog kojeg je za dlaku izbegao smrt bio je taj što je policajcu ranije spasio dete.
"U to vreme on je bio jedan od lekara koji je lečio tuberkulozu što je bilo u to vreme jako teško i skoro nemoguće. Ja i dan danas imam situacije da kada odem negde, kada saznaju ko mi je ujak, oni iz poštovanja me goste, jer im je on spasavao živote i lečio najbliže rođake. Zbog svojih političkih ubeđenja trpeo je velike pritiske od četničkog pokreta, bio je i u zatvoru. Iza rešetaka su završile i moja majka i ujna, doktora žena. Pošto je moja ujna bila malo plašljiva on ja ispričala sve što je otprilike znala o njemu u smislu koji nije pogodovao za ujaka, a moja majka je "znate ono, sestra strašno voli svoga brata", nikada ga nije odala, ispričao je ranije Kulašević.
Mišović je kratko radio kao čačanski opštinski lekar, ali je ubrzo ostao bez te pozicije, ponovo zbog svojih političkih stavova, te prelazi u privatnu praksu.
Prvu lekarsku ordinaciju otvorio je u Čačku, u kući Nikole Mišovića, ali nakon što mu se nedugo zatim aktivirala tuberkuloza, zatvara ordinaciju i odlazi u rodne Kulinovce, gde u kući nastavlja privatnu lekarsku praksu.
U to vreme biva postavljen i za člana redakcijskog odbora lista Čačanski glas koji i danas izlazi, a prvi put je štampan 1932.
Politički aktivizam
Dragiša Mišković se politički angažovao još kao student, učlanjenjem u Komunističku partiju Francuske. Svaku narednu priliku, kroz angažman u Komunističkoj partiji Jugoslavije, ali i ugled koji je uživao kao intelektualac, koristio je da narod pozove na pobunu.
Zbog svojih stavova je često progonjen, hapšen i osuđivan, a jedan od najpoznatijih citata koji se vezuje za Mišovića izveden je iz govora na jednom političkom skupu u Čačku 1938. godine.
"Protiv nas je prosuto more laži i danas će se još toliko prosuti. Kažu da smo mi plaćenici Moskve, a mi smo samo verni potomci Hajduk Veljka, Tanaska Rajića i drugih naših slavnih predaka, koji su se borili za slobodu svoga naroda, a mi tu borbu samo nastavljamo“, naveo je Mišović.
On je tom prilikom istakao kako komunisti neće dozvoliti da im komanduje ni Rim, niti Berlin ili Moskva.
"Nama se prebacuje da smo protiv privatne svojine, međutim, mi najviše poštujemo privatnu svojinu pod uslovom da je ta svojina stečena isključivo svojim radom i znojem. Nama se podmeće da smo za krv, revoluciju, a mi, bez ikakvog straha i plašenja, otvoreno proglašavamo da mi nismo ni za kakvu krv, jer nam je svaka kap krvi radnog čoveka isuviše i draga i skupa. Mi hoćemo da izvojujemo pravo slobode i hleba za sve. Mi nećemo da robovi postanu gospodari, a gospodari robovi, već hoćemo da svaki čovek ima obezbeđenu egzistenciju pod jednakim uslovima i da hoće da radi", govorio je Mišović.
Zbog istupanja, govora i svog političkog aktivizma često je stradao i dešavalo se čak da mora i da se krije da ne bi bio uhapšen. Upravo njegovo poslednje hapšenje 1939. godine, kada mu je određen pritvor u Beogradu, bilo je kobno za poznatog doktora.
O tom događaju od 16. januara 1939. izvestila je "Politika" u tekstu pod naslovom "Sudar pritvoreničkog automobila sa tramvajem na Čukarici", u kojem se govori da je prilikom prevoženja "pritvorenika" preko Čukarice iz zgrade državnog suda na Adu Ciganliju, automobil u kom se nalazio Mišović je udario u tramvaj.
Doktor je posle nesreće prebačen u državnu bolnicu gde je preminuo dva dana kasnije, 18. januara 1939. godine, u 40. godini.
Prema nekim podacima, postoje i tvrdnje da je preminuo na neki drugi način, budući da ne postoji dokument koji ukazuje kako je nastupila smrt čuvenog doktora.
O tome kakav je čovek bio najbolje svedoči činjenica da je na njegovoj sahrani u Čačku bilo 15.000 ljudi, a taj grad je u tom trenutku imao 10.000 stanovnika. Sahrana doktora Dragiše Mišovića bila je najveća pogrebna povorka posle sahrane vojvode Stepe Stepanovića.
Ovom velikanu odužio se ne samo Čačak, već i čitava država. Ulice i bolnice širom Srbije nose njegovo ime, a u rodnim Kulinovcima sagrađen je njegov Spomen dom sa memorijalnom sobom u kojoj su izložene fotografije i novinski tekstovi o njemu.
Autor: Marija Radić
