Večeras su mnogi Beograđani ostali u čudu zbog pojave na nebu.
Zalazak sunca uslovio je facinatne boje oblaka.
U trenutku zalaska, nad delovima Beograda bili su prisutni cirusi.
Ovo su visoki oblaci, koji se nalaze na visinama od 8-9 kilometara, i koji ne donose padavine.
Nastaju smrazavanjem vodene pare i njihovim prelaskom u ledene kristale. Sastoje se od krupnih kristala leda. Cirusi imaju nežnu vlaknastu strukturu, bele su boje i svilastog sjaja, ne prave senku na Zemlji.
Međutim, večeras su poprimili drugačiju boju, s obzirom da je u tom trenutku došlo do zalaska sunca.
Kako sunčevo svetlo prolazi kroz različite slojeve vazduha, svaki od njih sa gasovima različite gustine , ono se prelama i razdvaja kao da prolazi kroz prizmu.
Takođe, postoje čestice koje ostaju da vise u vazduhu, a koje zauzvrat čine da rasejano svetlo odskoči i odbija se od njih.
Kad Sunce izlazi ili zalazi, njegovi zraci udaraju u gornje slojeve atmosfere pod određenim uglom i tu nastaje "magija".
Kako se Sunčevi zraci probijaju kroz te gornje slojeve, plave talasne dužine se razdvajaju i odbijaju umesto da se apsorbuju.
Kad je Sunce nisko na horizontu, raspršuju se sve plave i zelene boje, a dobijamo narandžasti i crvenkasti sjaj svega.
To je zato što se svetla nižih talasnih dužina (ljubičaste i plave) raspršuju više od svetala dužih talasnih dužina (narandžaste i crvene), a rezultat je lepeza fascinantnih boja na nebu.
Ovakve pojave mogu najčešće da se primete u vreme izlaska i zalaska sunca.
Sunce postaje crveno, a nebo poprima narandžaste ili purpurne tonove, kao što je bio slučaj pred kraj ovog dana.
Autor: Marija Radić
