Nekada je na tom prostoru bio močvarni teren, a u podnožju lesne zaravni napravljen je put. Put je išao od Zemuna do tadašnjeg sela Bežanije, a odatle preko Surčina do Progara. Ulica se zvala jednostavno Put za Bežaniju, sve dok čuveni Toša nije napravio bunar pored puta.

Ko je Toša iz Ulice Tošin bunar?

Teodor Toša Apostolović bio je srpski trgovac i dobrotvor koji je rođen negde u okolini Soluna 1745. godine. U Zemun je došao jer nije želeo da ostane pod turskom vlašću, u periodu kada su se Austrijanci povlačili iz Beograda (1765. – 1770. godine).

Njegovo poreklo istoričari ne mogu sa sigurnošću da potvrde, ali postoje dve teorije. Jedna je da je zapravo Srbin iz Južne Srbije. A druga je da je Toša bio Grk i da je njegovo pravo ime Teodor Apostolos.

Toša Apostolović bio je voskar i proizvođač sapuna i sveća, pa je kao trgovac zaradio veliko bogatstvo. Bio je ugledni građanin, dobrotvor i crkveni odbornik. U jednom periodu bio je i predsednik Zemunske crkvene opštine, a 1786. godine sagradio je crkvu Svetog arhangela Gavrila, koja je 1990. godine postala manastir.

Legenda o Tošinom bunaru

Kada je ostario Toša je dobio očnu bolest zbog čega mu je vid bio sve lošiji. Po legendi, Toša je molio Svetog Nikolu za pomoć i jedne noći ga je sanjao. Sveti Nikola rekao mu je da ide na Bežanijsku kosu i spusti nizbrdo prazno bure od dva akova. Tamo gde se bure zaustavi trebalo je da iskopa bunar i zasadi drveće. Vodom iz bunara je trebalo da se umiva kako bi povratio vid.

Toša je zaista to uradio, iskopao je bunar, a ubrzo je tu napravljena i kafana. Kako je vreme prolazilo, zapisi kažu da se Tošin vid oporavio, a ovo mesto je postalo omiljeno Zemuncima. U kafanu su svraćali putnici i kočijaši, a do bunara se dolazilo na izlet.

Toša je svoje vinograde i zemljište na kojem je bio bunar ostavio crkvi, a preminuo je u Zemunu 1810. godine.

Od bunara i kafane ostao naziv ulice

Bunaru se danas ne zna tačna lokacija, ali se pretpostavlja da je negde na mestu sadašnjeg Studentskog grada. Sve do izgradnje Studentskog grada na tom mestu u Zemunu nalazili su se vinogradi i kolibe čuvara, pa se pretpostavlja da je neko zatrpao bunar kada su radovi počeli.

Nije poznato kada je tačno ulica ponela naziv Tošin bunar, ali se veruje da je to bilo još za Tošinog života. U svojoj istoriji, ulica je samo jednom promenila ime i to tokom Drugog svetskog rata, kada su je Nemci zvali Geringova.

Autor: