Ovo dvoje, pre svega, istrajnih ljudi privukli su mobilne telefone i kamere mnogih sugrađana, a većina njih i ne zna da se radi o performansu "Studija jednog zagrljaja" pulskog umetnika Igora Zenzerovića.

U Knez Mihailovoj ulici grle se upravo umetnik lično i performerka Nataša Milojević, a sve je deo 90. Jesenje izložbe ULUS-a sa temom "Izvanredno stanje".

Na pitanje kako su se njih dvoje uopšte i našli, Nataša je odgovorila da je za sve "kriva" Stanica - Servis za savremeni ples.

- Oni su kontaktirali nas 5 devojaka da vide koja bi želela da učestvuje, a pristala samo ja i još jedna devojka. S obzirom na to da je ona morala da otputuje, ostala sam ja - kaže Nataša i dodaje da joj je bilo jako interesantno da radi performans koji ima neku pozitivnu priču, te da je zato i pristala na učešće.

- Lajt motiv svega ovoga je neka nada, nada da nešto što nije mračno i teško, može da istraje. Gledam svoj rad u poslednjih 10 godina i sve što izlazi je užasno crno, tako da mi je trebalo nešto što ima svetlu tačku, što daje nadu da će nešto možda da se promeni - ističe ona.

Ovo dvoje zagrljenih umetnika slaže se da su već negde i uspeli da dokažu ono što im je i bio cilj ovim performansom, a Nataša se pita kakav su utisak ostavili na građane.

Sreli se, zagrlili se još juče u 14 sati i tako ostaju do danas popodne

- Ono što sam primetila jeste da je većina zapravo shvatila da se radi o performansu, ali malo njih je zastalo, osim da fotografiše. Ja bih im poručila da je cilj performansa baš ono što oni sami zaključe, a moj lični cilj je da istrajemo i dokažemo da zagrljaj može da traje i bude cilj sam po sebi, zbog toga što smo se užaso udaljili i što smo negde postali asocijalni i jako sebični. Lep je taj momenat gde se ti nekome zaista i iskreno posvetiš, da li je u pitanju zagrljaj, priča, dodir i da se ne razmišlja o tome kako vreme prolazi i žurimo da uradimo nešto za sebe, već da samo uradimo nešto za drugog - zaključuje performerka.

Nismo mogli da se ne zapitamo kako su uspeli da izdrže čitavu noć, kako se osećaju i kako obavljaju svoje osnovne potrebe, a oni su nam priznali da su noć proveli zagrljeni unutar ULUS Galerije zbog hladnoće, iako su prvo počeli ispred, i da jedino san niko nije mogao da im nadoknadi.

- Nema svakodnevnih potreba, ovo nije svakodnevna akcija tako da odlažemo sve što možemo. Hrane nas prijatelji, donose nam i čokolade, a san ćemo nadoknaditi sledećih 12 sati od završetka performansa - šaljivo je rekao Igor Zenzerović.

Njih dvoje složili su se u glas da je vredelo, a mi smo ih ostavili da se grle još neko vreme, i pokažu užurbanim sugrađanima zbog čega je važno da zastanu i učine nešto lepo za sebe i druge.

Autor: