Zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavio je da će sutra biti raspisan tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda u Resavskoj 40b i podsetio da je Beograd poslednji novi muzej dobio pre 56 godina.
"Ova zgrada se ne gradi iz početka, ali suštinski nikada nije imala muzejsku namenu, tako da je reč o novom muzeju. Da bismo završili ovaj posao, trebaće nam dve i po do tri godine, a okvirna procena vrednosti radova je 25 miliona evra", rekao je Vesić na konferenciji za novinare.
Naveo je da je on lično inicirao da se ova suma utroši na izgradnju muzeja da bi „muzej grada konačno imao svoju kuću”.
Vesić je podsetio da je zgrada preuzeta od Ministarstva odbrane 2006. godine i da se do 2014. ništa nije radilo.
Tada je raspisan međunarodni tender i dobijeno je, kako je ocenio Vesić, sjajno rešenje.
"Osim što će muzej čuvati 8.000 godina naše istorije, sa oko 136.000 različitih predmeta, njegov značaj je u tome što će biti prvi moderan muzej u Beogradu, u smislu da je koncipiran tako da građani mogu čitav dan u njemu da provedu, što je inače praksa i u svetu. To će biti i svojevrsna polularizacija muzeja, na šta sam posebno ponosan", rekao je on.
"Biće to najveći srpski muzej na skoro 18.000 kvadratnih metara, veći i od Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, odnosno kao četvrtina Luvra. Ovo će biti osnovna zgrada sa glavnom postavkom, a svi ostali muzeji i legati ostaju u njegovom sastavu. Sutrašnji dan je s namerom izabran, jer je 4. avgusta 1551. godine objavljeno beogradsko četvorojevanđelje",. kazao je Vesić.
Izražavajući nadu da će u naredna dva do tri meseca biti određen izvođač, zamenik gradonačelnika objasnio je predstojeću proceduru i podvukao da su uslovi za izvođača veoma teški, zato što neće moći da se javi niko ko nije gradio ranije muzeje i ko nema iskustva u ovom poslu.
"Objekat je potpuno pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. U novembru bi trebalo da počnu radovi. Grad je obezbedio novac iz sopstvenog budžeta, nijedan dinar nismo dobili iz donacije. Ima nekih obećanja, ali videćemo. S obzirom na to da je reč o staroj zgradi, moguća su iznenađenja i videćemo koliko će sve trajati, ali nadamo se ne duže od onoga koliko je procenjeno", naglasio je Vesić.
On je najavio da će se Grad Beograd potruditi da u narednom periodu izgradi sopstveni depo za umetnička dela.
Tako da će sva umetnička dela koja pripadaju Gradu Beogradu biti čuvana na jednom mestu po primerenim uslovima i strogom kontrolom. Vesić je objasnio da će se u Muzej grada ulaziti iz Resavske ulice i naglasio da će dvorište biti posebno uređeno.
"Ovakvo dvorište nema nijedan muzej u našoj zemlju i u njemu će moći da se održavaju književne večeri, pozorišne predstave, biće i prostor za odmor, tako da će to biti poseban kulturni prostor. Muzej predstavlja vezu između dva objekta, starog koji se rekonstruiše i novog sa dvorišne strane. Oni će biti povezani i tako ćemo dobiti potpuno novi prostor. Tu će biti i nove sale za izložbe, konferencijska sala, multifunkcionalna sala, knjižara, kafe i svi drugi sadržaji koje imaju svi svetski poznati muzeji" rekao je Vesić.
Pozvao je sve kompanije koje smatraju sebe kompetentnim za gradnju da se prijave.
Sekretar za kulturu Ivan Karl podsetio je da je pokojni premijer Zoran Ðinđić sredinom 2001. godine, prilikom nastavka radova na Hramu Svetog Save, rekao da u naše slabosti spada i to da ne završavamo ono što smo započeli.
"Generacija koja danas vodi Srbiju i Beograd konačno to ispravlja, dovršava staro i gradi novo. Hram Svetog Save je zablistao, Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej su renovirani i vraćeni građanima, Klinički centar je pri kraju, dodeljena je zgrada Istorijskom muzeju Srbije ispred kojeg je spomenik Stefanu Nemanji", napomenuo je Karl.
Direktorka muzeja Jelena Medaković podsetila je da je muzej osnovan 1903. godine i da su se za mnoge muzeje sa daleko manje značajnim kolekcijama nalazila rešenja.
"Ovo je prvi korak i posle ovoga nema nazad, jer objavljivanjem tendera krećemo u rešavanje problema koji traje 117 godina. Za nekoliko godina u jednom prostoru biće ne samo 130.000 aretfakata nego i mnogo više, koliko ih realno ima", kazala je Medaković.