On je svima koji rade ili su radili u ovoj gradskoj ustanovi čestitao jubilej, 61 godinu postojanja i dodao da je malo institucija koje imaju toliku dugu istoriju, te da prošle godine zbog korone jubilej nije mogao biti obeležen onako kako zaslužuje.

– Svaku organizacionu jedinicu ili preduzeće čine ljudi. Da vi ne radite predano ovaj posao koji volite, ne bi ni Zavod bio toliko uspešan – rekao je Vesić obraćajući se zaposlenima.

On je rekao da o uspešnosti govore podaci kada su u pitanju kulturno-istorijske celine.

– Od 1960. do 1990. godine u Beogradu je proglašeno devet kulturno-istorijskih celina, a onda smo imali pauzu od skoro 27 godina, da bi od 2017. godine do danas bilo proglašeno novih devet. Danas ih imamo 18, tri su u postupku proglašenja, a na osam se radi. To samo pokazuje koliko se u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda ozbiljno i mnogo radi – istakao je Vesić.

Vesić je naglasio da Grad uvek kada ima mogućnosti, a sada ih ima jer je budžet povećan, podržava projekte Zavoda.

– Trenutno se radi Spirtina kuća, fasada na Privrednom sudu, a tokom ove godine trebalo bi da počne i rad na rekonstrukciji Zindan kapije i Kapije Karla Šestog. Završili smo kompleks Sahat kule, a pre toga smo uradili Malo stepenište Jelisavete Načić, Veliko stepenište, „Pobednika” i mnogo drugih projekata. Krećemo sa arheološkim istraživanjima na Studentskom trgu i posle mnogo decenija to je prvo takvo istraživanje koje finansiramo. Grad je spreman pruži podršku svom zavodu i da finansira sve ono što smatramo da je važno i što može da doprinese očuvanju naše baštine i kulture – naglasio je zamenik gradonačelnika.

On je dodao da je u sukobima između onih koji čuvaju našu kulturnu baštinu i onih koji žele da grade, Grad uvek stajao na stranu Zavoda.

– Moja poruka svakom investitoru je da se obrati prvo Zavodu za zaštitu spomenika kulture, kako bi oni dali svoje uslove koji moraju da se ispoštuju. To je moj stav i tako ćemo sasvim sigurno nastaviti da radimo – rekao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je podsetio da nas čeka rekonstrukcija Muzeja grada, stare železničke stanice i još mnogo zajedničkog rada kako bi naš grad sačuvao svoje kulturne i istorijske vrednosti.

Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Olivera Vučković istakla je da pandemija virusa korona nije sprečila Zavod da u godini jubileja ostvari puno toga za nasleđe prestonice.

Podsetila je da je završena rekonstrukcija spomenika „Pobednik” na Kalemegdanu, takođe i mesta ubistva kneza Mihaila Obrenovića u Košutnjaku, a da su u toku radovi na zgradi Dositejeve zadužbine.

– Vršen je nadzor i nad radovima na Glavnoj železničkoj stanici. Urađeni su projekti za rekosntrukciju Zindan kapije, Spirtinu kuću i zgradu Privrednog suda. Urađeno je niz hitnih intervencija na spomenicima, te pokrenut novi sajt i urađen film o šest decenija rada Zavoda – navela je Vučkovićeva.

Dodala je da se intezivno radilo na istraživanju i utvrđivanju nepokretnih kulturnih dobara.

– Tako smo došli do 441. spomenika kulture, od kojih je 18 prostorno kulturno-istorijskih celina. One su kruna našega rada u prethodnom periodu. Od 1960. do 1990. godine Zavod je prepoznao devet takvih celina u Beogradu, dok je taj broj u zadnje četiri godine udvostručen. Na taj način smo sačuvali značajan graditeljski fond prestonice – ukazala je Olivera Vučković i zahvalila na podršci Gradu Beogradu, Sekretarijatu za kulturu i Vladi Srbije.

Pomoćnik ministra kulture i informisanja Danijela Vanušić rekla je da je od osnivanja Zavoda 1960. godine do danas na području grada utvrđeno 441 nepokretno kulturno dobro, od kojih 18 imaju širi prostorni obuhvat prostorno kulturno-istorijske celine.

– One obuhvataju urbanu matricu, konceptualno prostorno uređenje, specifične, karakteristične namene, sačuvanu arhitekturu, očuvane zelene parkovske površine. Iako su istraživački poslovi osnova od koje se mora krenuti, jednako važan segment delatnosti institucije zaštite je prikazivanje rezultata stručnjacima i široj javnosti. Na ovaj način se jača i širi svest o zaštićenim prostorima grada kao zajedničkom kulturnom nasleđu čitave Srbije, a time se i ujedno najbolje ispunjavaju dužnosti ovog našeg plemenitog poziva. Ministarstvo će nastaviti da podržava aktivnosti institucija zaštite i podstiče dalju zajedničku aktivnost na očuvanju i predstavljanju srpskog kulturnog nasleđa – navela je Danijela Vanušić.