- Drčelić nije ni ovo prvo, ni ovo treće. Samo je ovo drugo. Kada pokuša da bude ovo treće, srozava se do nivoa smešnog - naveo je Vesić i podsetio da se Drčelić novinarstvom bavi iz hobija, dok mu je osnovni posao prodaja polisa životnog osiguranja

Vesićevo reagovanje "O PRODAVCU POLISA OSIGURANJA KOJI POKUŠAVA DA BUDE NOVINAR" , objavljeno na njegovom Fejsbuk nalogu, prenosimo u celosti:

Zakon i evropska praksa kažu da je javna ličnost dužna da trpi viši stepen kritike nego neko ko se ne bavi javnim poslom. Prema tome, trudim se da ne reagujem na tekstove novinara čak i kada su tendenciozni ili kada su deo političke kampanje. Stojan Drčelić je otišao dalje. Vređao je moju porodicu. Meni to ne pada na pamet, Drčelićevoj porodici želim sve najbolje. Ali, on mora da dobije odgovor kakav je zaslužio. Drčelić je poznat po tome da se novinarstvom bavi iz hobija u pauzi kada završi posao od koga živi. Njegov osnovni posao, u kome traži svoj ćup sa blagom, zapravo je prodaja polisa životnog osiguranja jedne strane kompanije. Zaposleni na sajtu na kome sada radi pričaju kako ih maltretira, odnosno da citiram kako ih ”vuče za rukav”, da kupe polise životnog osiguranja ili da idu na seminare ove kompanije jer tako on dobija ”više bodova” kao konsultant za prodaju u ovoj kompaniji. Tako ovaj prodavac polisa životnog osiguranja koji je deo piramidalne prodaje ponekada napiše i novinarski tekst. Nema Drčelić mnogo vremena za novinarstvo ni zbog druge obaveze po kojoj je poznat. Zbog odlaska u kafanu. Nije problem odlaziti u kafanu već je nezgodno kada mu svaki put konobar posle fajronta poziva taksi, jer Drčelić u tim trenucima nikada nije siguran da li tipka po mobilnom, po digitronu ili po praznoj krigli. I takav, pokušava da bude novinar. Loše za novinarstvo, ali dobro za poeziju. Zamislite da Drčelić pomisli da je Tin Ujević. Dođoh na kraju do Drčelićevog novinarstva. Neobično je da je Drčelić menjao toliko redakcija i da ni u jednoj nije mogao da se skrasi. Da li je možda razlog za to što je on, priča se, satima stajao ispred ogledala i vežbao da bude Bogdan Tirnanić. Ali, kada bi seo za pisaću mašinu i kasnije za kompjuter, svi koji su ga pročitali, videli su da je on, ipak, samo Drčelić. Tako je bilo u svakoj redakciji u koju bi ušao. Kada se pomirio sa tim da nikada neće postati Tirke, već ispodprosečni Drčela, shvatio je da mora životno da se osigura. Kolegama se predstavljao kao budući Voren Bafet, ali srpski. Naročito je pričljiv kada drugi plaćaju piće: On će biti kralj berze, a svi novinari njegovi klijenti. Dakle, nije sve tako crno kada je o Drčeliću reč. Kažu da je najgora ljudska kombinacija kada je neko ”vredan i glup”. Još gore je kada pomisli da je i duhovit. Drčelić nije ni ovo prvo, ni ovo treće. Samo je ovo drugo. Kada pokuša da bude ovo treće, srozava se do nivoa smešnog. Ako je Drčeliću teško da reši ovu laku jednačinu, neka skokne do kafane. Ako njegove nove kolege i nisu načisto s kim imaju posla, konobari jesu.