"Postavljamo merače koji će meriti zasićenost zemlje vodom jer od toga zavisi koliko vode može da upije. Na taj način u našem operativnom centru ćemo u svakom trenutku imati podatke gde je potencijalni problem i da možemo na vreme da evakuišemo ljude", rekao je Vesić.

Istakao je da su građani Obrenovca i drugih delova grada kao što su Grocka, Barajevo i leva obala Dunava potpuno sigurni i bezbedni od mogućih poplava, zahvaljujući velikom poslu koji je urađen posle katastrofalnih poplava 2014. godine.

U Obrenovcu je uz pomoć Evropske unije, koja je obezbedila novac, očišćeno 65 kilometara kanalske mreže, navodi se u saopštenju Gradske uprave.

"Očistili smo kompletna korita Trstenice, Tamnave i Kolubare i potpuno je za ne verovati šta smo iz tih korita sve izvukli. Kada se dese ovako velike padavine dolazi do izlivanja jer su korita puna i voda ne može da prođe zbog fizičke zapreke. To je bio jedan od problema 2014. godine. Najvažnije je i da smo očistili ušće Kolubare u Savu gde smo izvukli 85 hiljada kubnih metara raznog otpada", rekao je Vesić.

Dodao je da je 2014. godine jedan od najvećih problema bio to što se Kolubara vraćala jer Sava nije mogla da primi tu vodu, te je ušće bila najktiričnija tačka.

Vesić, koji je juče posetio Obrenovac, naveo je da su sve crpne stanice rekonstruisane, kao i nasipi koji su 2014. godine bili na sedam mesta probijeni.

"Juče se videlo šta znači kada se dobro uradi preventiva jer nismo imali ni jedan problem čak i u selima Poljane i Konatice gde postoji prirodna retenzija u uvek se izliva voda. Isto tako ništa se nije desilo i Grockoj, Barajevu, kao i na levoj obali Dunava na kojoj smo očistili preko 100 kilometara kanala pa nije bilo problema ni kada su pre nekoliko dana pale obilne kiše", rekao je zamenik gradonačelnika.

Dodao je da nije proglašena ni redovna ni vanredna odbrana od poplava jer je na vreme odrađen dobar posao i sve preventivne mere.

"Mi smo u Beogradu prošle godine usvojili kompletan plan generalne regulacije Topčiderke jer ona često plavi i sada kređemo u njenu regulaciju kao i svih vodotokova drugog reda na teritoriji Beograda. Kada budemo to završili mi ćemo tražiti novac kako od EU tako i od drugih da taj problem jednom zauvek moramo da rešimo", istakao je Vesić, piše u saopštenju.

Posebno je naglasio da je potrebno da se promeni naš odnos prema rekama i prirodi uopšte.

"Od prirodnih nepogoda ne možete nikada da budete potpuno sigurni, ali dobrom preventivom možemo da sprečimo da imamo problem u većem broju slučajeva", zaključio je Vesić.