To je najveća fabrika za preradu otpadnih voda koju će Beograd imati, a pokriće južni deo grada (Sremčicu, Železnik, Žarkovo, Banovo Brdo i Senjak), zapadni deo grada (Zemun i Novi Beograd) i centralni deo grada, naveo je Vesić i dodao da će, osim te, u prestonici biti izgrađeno još pet manjih fabrika za preradu otpadnih voda.

Vesić je podsetio da trenutno trećina Beograda nema kanalizaciju i da sva kanalizacija ide direktno u Savu i Dunav.

"Imamo više od 100 direktnih ispusta kanalizacije u Savu i Dunav i sami trujemo reke na kojima živimo. Kada bude završena fabrika za preradu otpadnih voda u Velikom selu mi ćemo skoro 80 odsto takvih ispusta ukinuti i svi ti ispusti će ići direktno u fabriku za preradu otpadnih voda što znači da više nećemo imati tu vrstu problema", pojasnio je Vesić.

Ostalih 20 odsto ispusta će, dodao je, biti ukinuto kada budu završene ostale fabrike za preradu otpadnih voda - u Batajnici, Ostružnici, Obrenovcu, Boleču i na levoj obali Dunava.

"Da bismo završili fabriku za preradu otpadnih voda u Velikom selu, koja je najveća i košta skoro 272 miliona evra, neophodno će biti da osim same fabrike završimo interceptor koji će omogućiti da sva otpadna voda iz južnog, zapadnog i centralnog dela grada dođe do same fabrike", pojasnio je Vesić.

Naveo je da će se raditi nova crpna stanica "Ušće 2", te da će ispod Save takođe biti urađena kanalizacija kako bi sva kanalizacija sa leve obale Save i desne obale Dunava, Zemuna i Novog Beograda mogla da bude transportovana do Velikog sela.

"Uradićemo čitav niz kanalizaciono-crpnih stanica i kada sve to budemo završili imaćemo prvu fazu za preradu otpadnih voda. Kada završimo prvu fazu, koja je obuhvaćena današnjim ugovorom, počinjemo da radimo drugu fazu koja obuhvata hemijsku preradu otpadnih voda koja podrazumeva da se otpadne vode tretiraju na način propisan pravilima EU", rekao je Vesić za Tanjug.

Kako je dodao, kompletna fabrika biće gotova tek po završetku druge faze.

U međuvremenu, naveo je, Grad završava projektovanje fabrike za preradu otpadnih voda u Batajnici što će, dodao je, biti gotovo u narednih nekoliko meseci nakon čega će biti raspisan tender za izgradnju te fabrike.

To su, pojasnio je, manje fabrike koje koštaju između 15 i 20 miliona evra i koje Grad može sam da finansira.

"Zajedno sa Evropskom investicionom bankom (EIB) radimo kanalizaciju na levoj obali Dunava. Ugovor za to je potpisan, uzeli smo kredit od 35 miliona evra, a Grad obezbeđuje svojih 13 miliona evra što je ukupno 48 miliona evra", precizirao je Vesić.

Naveo je da je tu takođe predviđeno postrojenje za preradu otpadnih voda tako da će sva kanalizacija sa leve obale Dunava ići direktno prerađena u tu reku.

Sa EIB-om se pregovara o tome da se krene sa projektovanjem fabrike za preradu otpadnih voda u Ostružnici, kaže zamenik gradonačelnika i dodaje da će tokom ove godine početi i projektovanje takve fabrike u Obrenovcu.

Kada je reč o fabrici za preradu otpadnih voda u Boleču, naveo je da će ona biti rađena kada bude utvrđeni kakvi su tamo kapaciteti, odnosno kakva fabrika je tu potrebna.

"Kada sve ovo budemo završili, Beograd će rešiti problem otpadnih voda. Naravno, u međuvremenu ćemo kroz nacionionalni investicioni plan raditi nedostajuću kanalizaciju kako bi trećina Beograda, koja je trenutno nema, kanalizaciju dobila", rekao je Vesić.

Ali, istakao je, ono što je najvažnije to je da je od danas Beograd počeo proces u kome će prerađivati svoje otpadne vode, kao i svi drugi veliki gradovi u Evropi.

"Nema velikog evropskog grada, poput Beograda, koji se nalazi rekama, koji ne preraduje svoje otpadne vode. Mi smo poslednji veliki grad koji direktno sve svoje otpadne vode ispušta u reke i zato je ovo veliki dan za Beograd", zaključio je zamenik gradonačelnika.