Paljenje žute lampice za rezervu goriva mnogi vozači ignorišu i nastavljaju vožnju do poslednje kapi, ali ova naizgled bezazlena navika može prouzrokovati ozbiljne i izuzetno skupe kvarove na vozilu, upozorava iskusni mehaničar Džordž Smit Gud. Glavni teret neredovnog točenja goriva trpe vitalni delovi sistema za ubrizgavanje, a posledice se najčešće manifestuju kroz tri ključna problema.
Najopasnija posledica vožnje na rezervi jeste pregrevanje pumpe za gorivo. U većini savremenih automobila sama tečnost u rezervoaru služi kao rashladno sredstvo i mazivo za pumpu dok ona radi. Kada je nivo benzina ili dizela minimalan, posebno tokom prolaska kroz krivine, na uzbrdicama ili pri naglom kočenju, usisni ventil ostaje na suvom i pumpa počinje da uvlači vazduh. Konstantan rad u ovakvom režimu dovodi do njenog ubrzanog pregrevanja i preranog otkazivanja, što vlasniku donosi trošak popravke koji često dostiže stotine evra.
Isparenja u rezervoaru i problem starijih vozila
Drugi razlog odnosi se na fizička svojstva goriva i njegovu visoku isparljivost. Kada je rezervoar gotovo prazan, u njemu ostaje velika zapremina slobodnog prostora, što drastično pospešuje prelazak goriva iz tečnog u gasovito stanje i stvara višak štetnih para unutar instalacije.
Treći faktor jeste taloženje nečistoća. Iako moderni automobili imaju plastične rezervoare otporne na koroziju, kod starijih vozila sa metalnim rezervoarima na dnu se godinama gomilaju čestice rđe i mulja. Kada je nivo tečnosti nizak, postoji znatno veća verovatnoća da te naslage povuče sistem, što momentalno dovodi do začepljenja filtera goriva i nepravilnog rada motora.
Pored toga, preporučuje se izbegavanje točenja goriva na pumpama u trenutku kada cisterna vrši pretakanje u podzemne rezervoare stanice. Sam proces istovara podiže sav nataloženi sediment sa dna ukopanih rezervoara, pa nečistoće lako mogu završiti u vašem automobilu uprkos stanicama sa filterima.
Autor: S.M.
