Svet dobio prvi čip ispod 1 nanometra, AI industriju potresaju transfer talenata i finansijska upozorenja - CYBERPINK TEHNOLOŠKI PREGLED NEDELJE

Razvoj čipova: Istorijski korak ispod 1 nanometra

Kompanija IBM zvanično je predstavila prvu tehnologiju čipova ispod 1 nanometra, tačnije na 0,7-nanometarskom (7 angstrema) čvoru. Novi 3D nanostack dizajn omogućava pakovanje blizu 100 milijardi tranzistora na veličinu nokta. U pitanju je veliko otkriće u oblasti poluprovodnika uvođenjem prve tehnologije čipova na svetu ispod 1 nanometra (nm). Ovo dostignuće predstavlja značajan trenutak za industriju koja se suočava sa fizičkim ograničenjima tradicionalnog smanjivanja čipova. Poluprovodnici igraju ključnu ulogu u svemu, od računarstva, preko uređaja, komunikacione opreme, transportnih sistema do kritične infrastrukture.

IBM-ov novi čip ispod 1 nm sadrži skoro 100 milijardi tranzistora na površini veličine nokta, što je skoro duplo veća gustina od IBM-ovog čipa od 2 nm, predstavljenog 2021. godine. Omogućena nizom strukturnih i materijalnih inovacija, uključujući IBM-ovu revolucionarnu trodimenzionalnu nanostack (nanoslojnu) arhitekturu, ova tehnologija pokazuje kako su stalni napreci u performansama i efikasnosti i dalje mogući čak i kada se karakteristike čipa približe atomskim dimenzijama.

Objavljeni tehnički rezultati pokazuju da se predviđa da će novi čip ponuditi značajan skok u mogućnostima do 50 odsto bolje performanse ili 70 odsto veću energetsku efikasnost u poređenju sa IBM-ovim čipovima od 2 nm, čime se drastično poboljšava računska snaga za aplikacije u rasponu od generativne veštačke inteligencije i klaud infrastrukture do elektronskih uređaja nove generacije.

“Najnoviji proboj IBM-a u oblasti čipova označava prekretnicu u računarstvu, gurajući tehnologiju izvan nanometarske ere u skalu atoma. Sa našom novom nanostack arhitekturom, ne pravimo samo manje tranzistore, već iznova osmišljavamo način na koji se čipovi grade kako bismo isporučili znatno više snage i energetske efikasnosti“, rekao je Džej Gambeta, direktor IBM istraživanja i IBM saradnik. On je dodao da „ova inovacija, prva u industriji, nastavlja IBM-ovo nasleđe liderstva u tehnologijama sledeće generacije i postavlja temelj za novu eru računarstva.“

OpenAI i Broadcom prave "Jalapeno"

U isto vreme lansiran je prvi prilagođeni AI procesor kompanije OpenAI pod nazivom Jalapeno Intelligence Processor. Razvijen u saradnji sa kompanijom Broadcom, čip je dizajniran da smanji troškove AI inferencije za čak 50%. OpenAI i Broadcom su predstavili Jalapeño Intelligence Processor, namenski ASIC čip dizajniran za optimizaciju AI inferencije i smanjenje zavisnosti od Nvidia hardvera. Razvijen za devet meseci uz pomoć AI alata, ovaj čip cilja na znatno bolji odnos performansi i potrošnje energije, sa planiranom integracijom u data centre do kraja 2026. godine.

Južnokorejski mega-projekat

Vlada Južne Koreje, Samsung i SK Group pokrenuli su masivan investicioni talas. Samsung ulaže 400 triliona vona (oko 259 milijardi dolara) u nove fabrike poluprovodnika i pogone za HBM memoriju visoke propusnosti. Seul je u ponedeljak najavio tri “mega projekta“ koji obuhvataju poluprovodnike, fizičku veštačku inteligenciju (AI) i AI centre podataka, dok su Samsung Electronics, SK Group i vladina ministarstva predstavili planove investicija.

Kvandžu se razmatra kao lokacija zbog očekivane vladine podrške za električnu energiju, vodu, razvoj radne snage i životne uslove, navela je kompanija. Samsung takođe planira da investira 56 biliona vona u izgradnju naprednih fabrika za memoriju visoke propusnosti (HBM) u Čeonanu i Onjangu. Samsung je u regulatornom podnesku naveo da ulaže 2.450 biliona vona na domaćem tržištu kako bi ojačao poslove budućeg rasta u periodu između 2026. i 2040. godine.

Od ukupnog iznosa, 2.100 biliona vona biće usmereno ka klasterima poluprovodnika, uključujući projekat izgradnje koji je u toku u Pjongteku, glavnoj bazi Samsunga, kao i industrijski kompleks u Jonginu, navela je kompanija.

Veštačka inteligencija: Sukobi talenata i finansijska upozorenja

Nedelju za nama obeležio je veliki potres u Google-u i uspon Anthropic-a. Alphabet i Google timovi doživeli su težak udarac nakon što je Noam Shazeer prešao u OpenAI, dok su John Jumper i ključni članovi Gemini tima prešli u konkurentski Anthropic. Gubitak talenata i odlaganje modela Gemini 3.5 Pro oborili su tržišnu vrednost Alphabet-a za preko 200 milijardi funti u tri dana.

Odlazak ključnih istraživača iz Google-a i odlaganje ključnih projekata u poslednjih nekoliko nedelja (jun 2026.) izazvali su značajnu nestabilnost u kompaniji Alphabet, što se reflektovalo i na tržišnu vrednost akcija. U veoma kratkom vremenskom periodu, Google DeepMind je napustilo nekoliko izuzetno važnih imena za razvoj veštačke inteligencije. Noam Shazeer, jedan od ključnih istraživača, koautor originalnog “Transformer“ rada koji je pokrenuo trenutnu AI revoluciju, napustio je Google (po drugi put) kako bi se pridružio OpenAI-u. On je bio jedan od vodećih ljudi na projektu Gemini.

John Jumper, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju (2024.) i lider AlphaFold tima, najavio je odlazak u Anthropic. Njegov odlazak se smatra velikim udarcem za Google-ov prestiž u naučnoj zajednici. Ovi odlasci su pojačali zabrinutost investitora o sposobnosti kompanije Alphabet da zadrži vrhunske talente u uslovima oštre konkurencije, gde se rivali poput OpenAI-a i Anthropic-a bore za prevlast pred potencijalne izlaske na berzu (IPO).

Istovremeno objavljena je informaicja o odlaganju modela Gemini 3.5 Pro. Google je prvobitno planirao izlazak modela Gemini 3.5 Pro za jun 2026, ali je lansiranje pomereno za jul 2026. Prema izveštajima, kompanija koristi dodatno vreme kako bi integrisala saznanja iz svog manjeg modela (Gemini Flash), uradila finalna podešavanja na osnovu povratnih informacija ranih testera, s obzirom na to da su konkurentski modeli sve napredniji.

Alphabet se suočio sa serijom izazova koji su doveli do pada vrednosti akcija tokom protekle nedelje. Osim odlaska ključnih istraživača i kašnjenja proizvoda, investitori su bili nervozni i zbog šire situacije na tržištu tehnoloških kompanija, rasta troškova komponenti, kao i zbog regulatornih pritisaka (antimonopolski procesi vezani za Chrome/AdSense). Alphabet je zabeležio oštar pad akcija tokom prošle nedelje (preko 8% u jednom trenutku), što je značajno umanjilo tržišnu kapitalizaciju. Ipak, kompanija je ostvarila snažne rezultate u prvom kvartalu (prihodi od 109,9 milijardi dolara uz rast od 22%), što su mnogi analitičari istakli kao razlog za oprezan optimizam investitora uprkos kratkoročnim turbulencijama.

Ova situacija naglašava koliko je "rat talenata" postao kritičan u industriji veštačke inteligencije. Dok Alphabet poseduje ogromne resurse i jak Google Cloud, odliv mozgova ka agilnijim konkurentima poput Anthropic-a i OpenAI-a stvara ozbiljan pritisak na Google da ubrza inovacije i zadrži lidersku poziciju.

Banka za međunarodna poravnanja (BIS) izdala je dramatično upozorenje na pojavu finansijskog AI balona. Pet najvećih tehnoloških giganata (hyperscalers) na putu su da potroše preko 1 trilion dolara na AI infrastrukturu tokom 2025. i 2026. godine, što drastično prevazilazi njihove trenutne prihode i stvara rizik od finansijskog kraha.

Upozorenje koje je izdala BIS, institucija koja se često naziva „bankom centralnih banaka“, smatra se jednim od najozbiljnijih signala upozorenja u finansijskom svetu do sada. U svom godišnjem ekonomskom izveštaju objavljenom krajem juna 2026. godine, BIS detaljno obrazlaže zašto bi „AI euforija“ mogla imati visoku cenu. Ovi investicioni planovi rastu brže od prihoda i slobodnog novčanog toka ovih kompanija. Mnoge kompanije se oslanjaju na intenzivno zaduživanje kako bi održale korak u trci za AI dominacijom, verujući da će samo nekolicina igrača na kraju pobediti, što ih tera na "trku do dna" sa rizičnim ulaganjima.

Jedan od najzabrinjavajućih delova izveštaja odnosi se na netransparentnost finansiranja. BIS upozorava na pojavu „cirkularnog finansiranja“. Proizvođači čipova i cloud giganti ulažu kapital u AI startapove (AI labove). Ti isti startapovi zatim taj novac koriste kako bi kupovali proizvode (čipove i računarsku snagu) od tih istih tehnoloških giganta. Ovo veštački pumpa prihode i stvara privid potražnje, dok se zapravo isti novac samo vrti u krug. Ako taj ciklus bude prekinut, čitav sistem bi se mogao brzo urušiti.

Izveštaj ukazuje na to da je ovaj rizik pojačan trenutnim makroekonomskim okruženjem. Na prvom mestu globalnom inflacijom. Potreba za ogromnom količinom električne energije za AI data centre podiže cene energenata, što doprinosi upornoj inflaciji.

U svom zaključku BIS ne tvrdi da AI nema vrednost, već upozorava da raskorak između ogromnih ulaganja i neizvesnih prinosa stvara sistemsku ranjivost koja bi, u slučaju pucanja balona, mogla da prelije nestabilnost iz tehnološkog sektora u celokupnu globalnu ekonomiju.

EU usvojila "Digitalni omnibus"

Evropski savet (ES) dao je konačno zeleno svetlo za pojednostavljivanje pravila u okviru Zakona o AI (AI Act). Primena strogih pravila za visokorizične AI sisteme pomerena je na decembar 2027. i avgust 2028. godine. Odluka ES o usvajanju „Digitalnog omnibusa“ (kako se često naziva ovaj paket izmena) predstavlja značajan zaokret u implementaciji EU Zakona o veštačkoj inteligenciji (AI Act). Iako su osnovni principi zakona ostali netaknuti, ovaj potez priznaje da je prvobitni vremenski okvir bio previše ambiciozan za mnoge kompanije i javne institucije.

U kontekstu AI zakona, ovo je zakonodavni paket koji služi kao „tehničko usklađivanje“. Njegov glavni cilj nije promena suštine zakona, već operativno pojednostavljivanje. Cilj je da se smanji administrativno opterećenje kako bi se kompanijama omogućilo da lakše primene propise, a da se pritom ne ugrozi bezbednost korisnika. Pomeranjem rokova za visokorizične AI sisteme, EU želi da pruži industriji više vremena za tehničko prilagođavanje i razvoj standarda bez straha od trenutnih sankcija.

Osim rokova, „Digitalni omnibus“ pojednostavljuje nekoliko ključnih procedura. Smanjuje se broj različitih izveštaja koje kompanije moraju da podnose regulatorima, čime se izbegava „dupliranje“ administracije. Savet insistira na uspostavljanju lakših kanala komunikacije sa nacionalnim nadzornim organima, kako bi kompanije mogle brže da dobiju smernice o tome da li njihov sistem spada u „visokorizični“ ili ne. Omnibus usklađuje AI Act sa drugim postojećim propisima o digitalnim uslugama (Digital Services Act - DSA) i podacima, čime se izbegava pravni kolizija.

Ova odluka donosi veliko olakšanje za startapove na tržištu. Startapovi su često upozoravali da bi strogi rokovi mogli da uguše inovacije jer nemaju budžete za velike pravne timove. Ovo pomeranje im daje „vazduh“ da se fokusiraju na tehnološki razvoj. S druge strane, aktivisti za zaštitu ljudskih prava i deo akademske zajednice strahuju da odlaganje znači da će AI sistemi koji su potencijalno pristrasni ili nebezbedni ostati u upotrebi duže nego što je bilo planirano.

Ova odluka je indirektno povezana i sa globalnom situacijom. Evropska unija želi da bude regulatorni lider (tzv. „Briselski efekat“), ali istovremeno ne želi da svojim propisima postane nekonkurentna u odnosu na SAD i Kinu. Davanje više vremena industriji je način da se zadrži balans između stroge zaštite građana i potrebe za tehnološkim razvojem. “Digitalni omnibus“ je pragmatičan odgovor na realnost da je implementacija AI zakona izuzetno složen inženjerski i pravni poduhvat. Umesto da forsira rokove koji bi mogli dovesti do masovnog nepoštovanja zakona, EU je odlučila da kupi vreme za kvalitetniju implementaciju.

Sajber bezbednost: AI kao oružje i odbrambeni štit

OpenAI GPT-5.5-Cyber pronašao bag star 29 godina. OpenAI je pokrenuo program "Daybreak", koristeći specijalizovani AI model za reviziju otvorenog koda. Model je odmah otkrio 24 bezbednosna propusta u Linux kernelu i kritičnu ranjivost pod nazivom "Squidbleed" u Squid veb proksiju, koja je bila neprimećena skoro tri decenije.

Napad na same AI agente (Agentjacking). Tenet Security je objavio istraživanje o novom trendu pod nazivom Agentjacking. Hakeri ubacuju zlonamerne komande direktno u zapise o greškama koje čitaju programerski AI asistenti (poput Claude Code i Cursor), preuzimajući potpunu kontrolu nad računarskim sistemima programera.

Upozorenje "Pet očiju" (Five Eyes). Obaveštajne službe vodećih zapadnih zemalja izdale su hitan apel o opasnostima "frontier AI" modela, koji hakerima pružaju automatizovane, do sada najmoćnije alate za sajber napade. Ovo upozorenje, koje je savez Five Eyes (obaveštajne službe SAD-a, Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda) izdao krajem juna 2026. godine, označava drastičnu promenu u sagledavanju sajber rizika. Savez upozorava da se "frontier AI" (najnapredniji modeli veštačke inteligencije) razvijaju brže od bilo kojih dosadašnjih predviđanja, te da će sposobnost tih modela da automatizuju otkrivanje ranjivosti, razvijaju eksploate i sprovode masovne "fišing" kampanje postati široko dostupna u roku od nekoliko meseci, a ne godina.

Glavni problem, prema proceni obaveštajnih agencija, jeste "spuštanje lestvice" za napadače. Dosad su za najsofisticiranije sajber napade bili potrebni resursi država ili vrhunskih kriminalnih organizacija. Uz pomoć napredne AI, čak i manje iskusni napadači moći će da izvode kompleksne operacije, drastično skraćujući vreme između pronalaska bezbednosnog propusta i njegovog iskorišćavanja. Zbog ovoga, savez upozorava da se tradicionalni ciklusi "krpljenja" (patching) sistema više ne mogu smatrati dovoljnom zaštitom.

U svom apelu, Five Eyes insistira da rukovodstva kompanija i državnih institucija moraju hitno prestati da posmatraju sajber bezbednost kao isključivo "IT problem". Umesto toga, ona se mora tretirati kao ključni poslovni i strateški rizik. Preporučuju promenu filozofije poslovanja ka modelu "sigurnosti po dizajnu" (secure by design), smanjenju površine napada, jačoj kontroli identiteta i pripremi za neizbežne incidente, jer je, prema rečima stručnjaka, postalo realnije očekivati proboj sistema nego verovati da do njega nikada neće doći.

Istraživanje svemira: Misije spasavanja i duboki svemir

Spasavanje svemirskog teleskopa Swift. NASA je pokrenula ambicioznu misiju spasavanja kako bi sprečila da čuveni Swift teleskop izgori u Zemljinoj atmosferi. Letelica Katalyst (misija LINK) uspešno je lansirana da presretne i podigne orbitu opservatorije.

Planiranje ljudske posade za Titan. Naučni timovi počeli su zvanično mapiranje prve potencijalne ljudske misije na Saturnov mesec Titan. Zbog gustih resursa metana, azota i kiseonika, Titan se razmatra kao ključno čvorište za lansiranje sondi ka spoljnim delovima Sunčevog sistema.

Otkrića New Horizons-a. Sonda koja se nalazi na preko 66 AJ od Sunca poslala je podatke koji detaljno objašnjavaju zašto solarni vetar usporava na ivici heliosfere usled sudara sa neutralnim gasom iz međuzvezdanog prostora.

Digitalna industrija i tržište: Trka humanoidnih robota

Agility Robotics izlazi na berzu. Proizvođač poznatog humanoidnog robota po imenu Digit, najavio je inicijalnu javnu ponudu (IPO) na američkoj berzi sa procenjenom vrednošću od 2,5 milijardi dolara. Ovo predstavlja istorijski trenutak, jer je Digit prvi humanoidni robot koji će se naći na javnom finansijskom tržištu.

Masovna poslovna implementacija AI agenata. Bankarski i osiguravajući giganti poput HSBC, Santander i Lloyds Banking Group potpisali su masovne ugovore (uključujući partnerstvo HSBC-a sa Google Cloud-om) za uvođenje na stotine novih generativnih AI agenata u svakodnevno poslovanje, sa ciljem uštede milijardi evra do 2028. godine.