Facebook je 24. aprila, po prvi put, objavio detaljna uputstva o tome šta nije prikladno za objavljivanje na toj društvenoj mreži, i to na 27 strana.

Zabranjeno je, pored ostalog:

- iznošenje kredibilnih nasilnih pretnji ili akata seksualnog nasilja

- promovisanje terorizma ili krivolova ugroženih vrsta

- pokušaji da se kupi marihuana, proda vatreno oružje ili lekovi koji se dobijaju na recept

- postavljanje uputstava za samopovređivanje

- prikazivanje maloletnika u seksualnom kontekstu, ali i

- "činjenje više ubistava na više mesta ili u različito vreme".

Većina tih stvari je već zabranjena na Facebook mreži, u okviru "standarda zajednice", ali oni su prilično široko definisani. Ova nova uputstva će ići u detalje.

Izmene i dopune standarda će pratiti pravila kojih se 7.600 moderatora pridržava prilikom pregleda sumnjivih postova i odlučivanja da li da ih uklone s društvene mreže, a u nekim slučajevima i pozovu policiju.

Standardi se neće mnogo promeniti, ali će biti razrađeni. Tako će fotografije golih grudi u nekim slučajevima biti prihvatljive, poput dojenja ili na slikama, ali u drugim situacijama ne. U dokumentu se detaljno navodi šta se smatra seksualnim iskorišćavanjem odraslih ili dece, ali se i ostavlja prostor za dalje pooštravanje kriterijuma, ako se za to ukaže potreba.

Budući da Facebook u svom servisu ne dozvoljava serijska ubistva, novi standardi definišu taj termin. Pod njega potpada svako ko je počinio dva ili više ubistava u "većem broju slučajeva ili mesta".

Jedno ubistvo nije povod za brisanje nečijeg naloga?! Tako izgleda…

Samo čitanje uputstava daje ideju o težini posla moderatora Facebooka, piše Asošiejted pres. Oni moraju da čitaju i gledaju sumnjivi materijal svake vrste i onda donesu, ponekad i teške, odluke - na primer, da li neki snimak predstavlja poremećaje ishrane u dobrom svetlu ili samo pokušava da pomogne ljudima. Ili, gde je granica između šale i uznemiravanja, razmišljanja i direktne pretnje...

Moderatori rade na 40 jezika. Cilj Facebook-a jeste da se odluka o upitnom sadržaju donese za najviše 24 sata, iako kompanija tvrdi da ne nameće kvote niti vremenska ograničenja moderatorima.

Facebook je tokom vremena pravio neke veoma vidljive greške. Na primer, grupe za ljudska prava tvrde da Facebook nije adekvatno reagovao na govor mržnje i podstrekivanje na nasilje prema muslimanima u Mjanmaru. Kompanija se povukla nakon što je 2016. uklonila legendarnu fotografiju Asošiejted presa iz 1972, na kojoj gola devojčica vrišti dok beži od napada napalmom u Vijetnamu. Najpre su tvrdili da ne mogu praviti izuzetke u vezi sa slikama gole dece, ali su se uskoro predomislili i naveli da fotografija ima "globalni značaj".

Postoje i druge "sive zone", na primer šta se tačno smatra političkim protestom? Kako znati da li se osoba na nekoj fotografiji složila s njenim objavljivanjem na Facebook-u? Monika Bikert iz Facebook-a tvrdi da je to pitanje glavni razlog za zabranu prikazivanja golotinje, jer je "teško odrediti pristanak i starost". Čak i ako je osoba pristala na snimanje ili fotografisanje, ne znači da je pristala i da se njene gole slike nađu na društvenim mrežama.

Za uklanjanje sadržaja koji krši propise, Facebook koristi kombinaciju ljudskih moderatora i veštačke inteligencije (AI). Međutim, AI alati nisu ni blizu dovoljno razvijeni da bi mogli da uoče suptilne razlike u kontekstu i istoriji, a pogotovo ne humor i satiru, što bi im omogućilo da donose odluke podjednako precizne kao ljudske.

A, naravno, i ljudi mnogo greše.