Parakilas je za "Vašington post" rekao da je za Fejsbuk radio 2011. i 2012. godine i da je vodio tim koji je bio odgovoran za sprovođenje pravila o zaštiti podataka korisnika na Fejsbukovoj platformi za aplikacije.

- Ta platforma je uključivala i dobro poznate i popularne igrice poput Candy Crusha i FarmVillea, kao i mnoge druge - naveo je Parakilas, jedan od bivših menadžera Fejsbuka.

Kako navodi, Fejsbuk u to vreme nije baš previše brinuo o zaštiti podataka korisnika, a afera s Kembridž Analitikom je pokazala da se to nije promenilo ni u narednih nekoliko godina.

Parakilas je, objašnjavajući kako te platforme funkcionišu, rekao da svaki put kada korisnik prihvati neku aplikaciju koja se spaja preko Fejsbuka pojavi mu se disklejmer u kojem se od korisnika traži dozvola da aplikacija pristupi podacima na korisnikovom.

Aplikacija u nekim slučajevima, kako kaže, traži samo pristup onim podacima koji su na vašem profilu javni, poput imena i prezimena, fotografija, vaših lajkova, i još nekih podataka koji nisu javni.

- U vreme kada je Kembridž Analitaka skupljala podatke o korisnicima, Fejsbuk je dozvolio programerima pristup i podacima vaših prijatelja, iako ti prijatelji nikad nisu ni instalirali tu aplikaciju, niti su pristali da ta aplikacija koristi njihove podatke. To je programerima omogućilo da vrlo brzo stvore ogromne baze podataka. Postojao je način da se isključi opcija da aplikacija ima pristup podacima vaših prijatelja, ali ta se opcija nalazila duboko u Fejsbukovim postavkama i to ne baš na svim jezicima - navodi Parakilas, dodajući da je vrlo malo korisnika je znalo za tu opciju.

- Ono što je najgore, jednom kad bi podaci s Fejsbukovih servera prešli kod programera, Fejsbuk više nije imao kontrolu nad njima, niti je znao u kakve će se svrhe ti podaci koristiti - dodaje on.

Parakilas je naveo jedan od primera kako je Fejsbuk rešavao, odnosno nije rešavao probleme sa zloupotrebom korisničkih podataka.

- Krajem 2011. godine, Fejsbuk je otkrio da jedna aplikacija, po imenu Klout, po Fejsbuku otvara "profile duhove" dece. Te javne profile nisu otvarala prava deca, već su se radili na osnovu podataka koje je aplikacija Klout prikupila od korisnika koji su koristili tu aplikaciju. Moj posao bio je da nazovem šefove Klouta i pitam ih da li tom aplikacijom krše neko pravilo Fejsbuka jer ja nisam mogao da vidim, ni da znam šta s tim podacima rade. Uveravali su me da nisu prekršili nijedno pravilo. Ja sam im ponovio da moraju da se drže naših pravila, i to je bio kraj našeg razgovora. Fejsbuk nije preduzeo ništa po tom pitanju, niti je sprečio Klout da nastavi da prikuplja podatke o korisnicima - naveo je on.

Klout jei bila aplikacija za koju se čak javno videlo da krši pravila, ali Parakilas upozorava da su se mnogo gore stvari dešavale s aplikacijama koje nije bilo tako jednostavno otkriti, prenosi portal B92.net.

Parakilas je uveren da postoji jedan jedini razlog zbog kojeg Facebook nikada nije javno priznao takve stvari, niti je upozoravao korisnike o tome, a to je što nisu hteli da javnost sazna o velikoj rupi i slabosti sistema koji brine o bezbednosti podataka.

- Godine 2012, priredio sam veliku prezentaciju glavnom menadžmentu u kojem sam im predstavio sve mane našeg sistema. Objasnio sam da smo ostavili mnogo rupa u sistemu, i da su naši korisnici opasno izloženi spoljašnjim uticajima. Taj dokument sam svima poslao, ali sam dobio vrlo mali, skoro nikakav povratni odgovor - kazao je Parakilas.

Pročitajte još: Ni izvinjenje Zakerberga nije dovoljno, tonu akcije Fejsbuka