AKTUELNO

Komuniciranje putem kratkih poruka i društvenih mreža promenio je našu percepciju interpunkcijskih znakova, piše Kvarc. Najveća žrtva te promene je tačka, znak koji ljudi prilikom komunikacije sve više izostavljaju.

Dejvid Kristal, autor više od 100 knjiga o jeziku, kaže da je tačka pala u nemilost zato što mladi koji komuniciraju putem društvenih mreža i specijaliziranih aplikacija preferiraju slobodniji stil lišen tradicionalnih ograničenja. "Kada se šalje kratka poruka, poprilično je jasno kada je rečenica gotova. Zašto onda koristiti tačku?"

Lingvisti Naomi Baron i Rič Ling otkrili su da samo trećina poruka sadrži tačku na samom kraju poruke, ali da se tačka koristi između rečenica. Baron i Ling su ustvrdili da čin slanja kod onog koji šalje poruku često predstavlja zadnju tačku.

Ben Krair je u članku za Nju Republik utvrdio da je tačka postala "ljuta" i "agresivna" te da poruke bez tačke na kraju posljednje rečenice izgledaju prijaznije. Izostavljanje tačke, kada je poželjna neophodna oznaka interpunkcije koja je označila kraj neke misli i početka novog.

Psihološkinja Daniel Gunraj ispitala je pre dve godine kako ljudi reagju na kratke poruke od jedne rečenice koje na kraju imaju tačku. Učesnici istraživanja su rekli da su im te poruke delovale neiskreno te su poruke bez tačke na kraju ocenili boljima. Međutim, kada su iste poruke pretočene na papir, učesnici istraživanja tačka nije smetala.

Upravo je ta neiskrenost najveći problem. Lingvist Džon J. Gumperc smatra da se tačka izostavlja zato što ljudi komunikaciju putem poruka smatraju neformalnom, odnosno sličnom komunikaciji s prijateljima. Gumprez kaže da situacija u kojoj se osoba nalazi diktira način na koji će komunicirati te da će ljudi drukčije komunicirati kada su na razgovoru za posao, a drukčije kada su u kafiću.

Komunikacija putem kratkih poruka i društvenih mreža smatra se opuštenom pa izostavljanje tačke na kraju poruke ne predstavlja narušavanje komunikacijske norme, uprkos tome što se radi o pisanoj komunikaciji, načinu razmene informacija koja se uvek smatrala formalnom.

Umesto tačke na kraju poruke osobe najčešće ne stave ništa, međutim kada se radi o prostoru između dve rečenice, rešenja nisu tako očita. Poslednjih nekoliko godina zabeležen je porast upotrebe trotočja. Naime, korisnici društvenih mreža ga koriste kako bi simulirali tempo svakodnevnog govora.

Osim trotočja, komunikacija putem poruka drukčija je i kada je riječ o naglašavanju pojedinih reči ili rečenica. Erika Dariks je primetila da osobe često više puta napišu poslednje slovo neke reči kako bi toj reči dali na važnosti te da višestruko pisanje uskličnika ili upitnika može takođe poslužiti kao alat za naglašavanje.

Lingvistica Debora Tanen ukazuje da upravo ekstremno neformalna komunikacija preko poruka deluje iskreno te može preneti emociju na bolji način. "JAKO JAKO JAKO MI JE ŽAO! Mislila sam da si iza nas u taksiju i onda najednom nisi bila tamo!!!!! Baššššš mi je krivo! Uzmi drugi taksi i ja ću ti ga platit", primer je poruka koja uz pomoć opuštenog jezika poruka prenosi iskrenu poruku brige.

Premda su se mnogi uplašili da će ovakav način komuniciranja uništiti pisanu reč, psiholozi Gene Ouelete i Melisa Mičaud su pokazali da ne postoji korelacija između neformalnih poruka prepunih duplih slova i uskličnika i rezultata na formalnim ispitima pismenosti. Dapače, mogućnost prebacivanja između dva načina komuniciranja, opuštenog i formalnog, indicira da osoba poseduje društvenu inteligenciju i visoke intelektualne sposobnosti.

#Društvene mreže

'