Ispostavilo se da ljudi prilično loše detektuju laži, čak i kada lažove gledaju pravo u lice. Utvrđeno je da alat za mašinsko učenje, obučen za otkrivanje znakova laganja, to radi dosta uspešnije od prosečne osobe.

Pritom, koristi podatke sa nosivih senzora koji hvataju male treptaje u mišićima lica. Poenta je, navodi se, u elektrodama na licu. Naime, sistem koji su razvili istraživači sa izraelskog univerziteta u Tel Avivu - otkriva izgovorene laži u 73% slučajeva, a u tom procesu je otkrio i dva tipa lažljivaca.

Istraživači su zabeležili aktivnost mišića lica između obrva i na obrazima. Bihejvioralni neuronaučnik Dino Levi kaže da ni ova metoda nije "savršena", ali je "mnogo bolja od bilo koje postojeće tehnologije prepoznavanje lica".

Nosive elektrode su merile pokrete mišića lica kod 40 dobrovoljaca, koji su izmišljali priče ili govorili istinu. Dodaje se da je algoritam mašinskog učenja vremenom naučio da prepozna obrasce u izrazima lica ljudi.

Takav tip detektora laži obično se "oslanja" na fiziološke reakcije poput otkucaja srca, krvnog pritiska i brzine disanja. Dakle, reč je o funkcijama koje ljudi mogu da nauče da kontrolišu pod pritiskom. Uprkos tome što se stalno koriste u raznim oblastima sprovođenja zakona, poligrafi se ipak ne smatraju potpuno tačnim.

Stoga se nastavlja potraga za drugim objektivnim načinima da se utvrdi da li neko svesno vara/laže. Očitavanje mikro-izraza je nova tehnologija, mada sam ideja nije. Takvim psihološkim eksperimentima bavio se još Čarls Darvin, koji je 1872. zapisao da će "mišići lica koji su najmanje poslušni volji, ponekad sami odati blagu i prolaznu emociju".

Merenje ili čak prepoznavanje tih emocija je, opet, druga stvar. Nevoljni, nekontrolisani mikro-izrazi pojavljuju se samo na trenutak i nestaju nakon 40 do 60 milisekundi. Tzv. sEMG meri električnu aktivnost mišića lica i može da registruje izrazito suptilne izraze.

Aktuelna studija je otkrila da su neki ljudi aktivirali mišiće obraza dok su lagali, dok su drugi trzali mišiće u blizini obrva. Ali, ističe se da na eksperimentalnom algoritmu treba još mnogo da se radi.

Autor: