Od početka pandemije insistira se na poštovanju zdravstvenih preporuke radi zaštite od virusa, a kako se odbraniti od virusa sa interneta, odnosno sajber-napada. Sve ih je više, jer sve više poslova obavljamo onlajn i sve više vremena provodimo na internetu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je ove godine primilo 1.252 zahteva tužilaštava, koja se odnose na izvršenje nekog krivičnog dela visokotehnološkog kriminala. Podneto je 187 krivičnih prijava protiv 154 lica zbog sumnje da su izvršili oko 300 takvih krivičnih dela.
"Otkako je počeo kovid, mi imamo višestruko povećanje broja pretnji posebno za fišing napade, druge neke metode socijalnog inženjeringa usmerenog prema građanima, jer građani su uplašeni, žele da izađu iz ove situacije prihvataju raznorazne savete i samim tim mnogi zlonamerni korisnici interneta utiču na njihovo razmišljanje i na njihove postupke", rekao je Nebojša Jokić iz MUP-a.
Poslednjih godinu i po dana mnogi poslovi, prodaja i protok novca preselili su se na internet, a to su na globalnom nivou pratili i sajber kriminalci. Najčešći napadi su putem mejla, SMS poruka i govornih poziva, a šteta može biti zaista velika.
"Na taj način kada se pošalje maliciozni link, onog trenutka kada korisnik klikne na taj link, on biva preusmeren na maliciozni sadržaj gde ostavlja takve podatke jer se te navodne kompanije predstavljaju vrlo verodostojno, traže od korisnika da unesu takve vrste podataka. Onog trenutka kada dobiju te podatke, ti podaci bivaju na različite načine zloupotrebljeni", kaže Jovan Milosavljević, rukovodilac službe za informacionu bezbednost u RATEL-u.
Prema njegovim rečima, oni mogu da pristupe bankovnom računu, mogu da preuzmu sav novac koji je raspoloživ u tom trenutku.
Ove godine veliki broj prevara je, kaže, išao preko platformi za e-trgovinu.
Među najčešćim prevarama su i poruke preko Votsapa i Vajbera u kojima se navodi da poznate kompanije organizuju nagradne igre i traži se da se poruke brzo proslede na što više brojeva.
"Obično kod poruka koje odlaze na širi broj korisnika, uglavnom se podrazumeva da se prikupljaju lični podaci u koje možemo ubrojati matične brojeve građana, lozinke, nazive naloga za pristupanje različitim tipovima aplikacija bilo da su one mobilne kao mobilno bankarstvo ili i-benking", dodao je Milosavljević.
Interpol je pokrenuo kampanju podizanja svesti o sajber bezbednosti. Srbija je prema estonskom indeksu informacione bezbednosti na 17. mestu, a na listi Međunarodne telekomunikacione unije koja ocenjuje informacionu bezbednost na 39. mestu u svetu.
