Ne treba mnogo objašnjavati zašto je brzina jedan od najčešćih uzročnika saobraćajnih nesreća. Kretanje velikom brzinom za vozača, pre svega, znači kraće vreme rekacije u slučaju potencijalno opasnosti na putu. Takođe, snaga udara je mnogo veća, a samim tim i posledice koje iz toga proizilaze.

Donosimo vam 7 stvari koje niste znali o brzoj vožnji, koje bi treblo da promene vaš način gledanja na nju (ukoliko spadate u veći deo onih koji vode da "nagaze gas"):

Brza vožnja, bahata vožnja, brzina, brzinomer
Foto: Pixabay

1. Za svaki 1 procenat povećanja prosečne brzine, rizik da dođe do saobraćajne nesreće raste za 4, a do fatalnog ishoda za 3 odsto.

2. Vožnja brzinom većom od prosečne povećava rizik od fatalnog ishoda za pešake za 4,5 odsto, ako je brzina kretanja 65km/h umesto 50km/h.

3. Vožnja velikom brzinom podrazumeva mnogo manje vremena za zaustavljanje kako bi se izbegla nesreća. Automobilu koji se kreće brzionom od 40km/h potrebno je minimum 8,5 metara da se zaustavi, dok se pri brzini od 50km/h zaustavni put povećava na 13 metara.

4. U situaciji propisne vožnje, vreme reakcije prosečnog vozača iznosi 1,5, a na auto-putu 2 sekunde. Za svako povećanje brzine od 10km/h vozaču je, u proseku, potrebno dodatnih 4,16 metara pre nego što odreaguje. Kod voženje velikom brzinom, vozači često precenjuju sebe u svoje vreme reakcije.

5. Pešak koga vozilo udari pri brzini kretanja 65km/h ima četiri puta veće šanse da nastrada nego pri brzini od 50 km/h. Statistike govore da bi 2.000 života godišnje u Evropi moglo da bude spaseno, ako bi se prosečna brzina na svim putevima bila smanjena za samo 1km/h.

6. Vidno polje vozača se sužva sa povećanjem brzine, pa tako pri brzini od 130km/h iznosi samo 30 stepeni.

7. U sudaru pri brzini od 70km/h rizik od fatalnog ishoda se povećava za 16 odsto za putnike u automobilu i duplo više - 38 odsto za pešake. U slučaju vožnje brzinom do 80km/h ta verovatnoća raste na 33 odsto za putnike i 61 odsto za pešake.

Autor: