Preterana upotreba mobilnih telefona postaje ozbiljna opasnost za decu, jer sve veći broj mališana pokazuje sklonost ka gedžetima koji im zamenjuju igru sa drugarima. 

Društvene mreže i ekrani kompjutera, tableta i telefona mnogim tinejdžerima predstavljaju jedini “prozor u svet”.

Većina roditelja, suočena sa brzim tempom življenja i brojnim poslovnim obavezama, ne stigne ni da primeti da su deca postala zavisnici od ovih savremenih igračaka.

Psiholog Ljubica Rašković - Bogetić objašnjava kako da prepoznate kada je korišćenje mobilnog telefona kod dece prešlo granicu i postalo ozbiljna pretnja po njihovo mentalno zdravlje.

U praksi se sve češće srećemo sa decom koja pokazuju probleme sa kognitivnim sposobnostima i pažnjom, ali i sa onom koja pate od depresije i od manjka empatije - kaže psiholog Rašković - Bogetić.

To su samo neke od posledica prekomerne upotrebe novih tehnologija, naročito mobilnih telefona - dodaje.

Zavisnost od malih nogu

Ona navodi da je sve više dece mlađeg uzrasta od sedam, osam godina koja se suočavaju sa problemom zavisnosti od mobilnog telefona.

Taj broj, po onome što vidimo u praksi radeći sa takvim mališanima, povećan je u poslednjih godinu dana zbog pandemije koja nas je sve zatvorila u kuće. Roditelji su, neretko, deci davali više nego uobičajeno da koriste mobilne telefone da bi mogli da završe obaveze, pošto je većina zaposlenih, kao što je poznato, radila od kuće - kaže psiholog.

Objašnjava i da je neophpodno da roditelji prate razvoj deteta i da primete kada su deca prešla granicu igre i ušla u opasnu zonu zavisnosti od ekrana.

Kada roditelji vide da dete nema druge aktivnosti, da odbija da se igra sa vršnjacima, da izađe napolje trebalo bi da im se upali alarm da nešto nije u redu i da bi navike trebalo što hitnije menjati. Međutim, okupirani svojim obavezama, odrasli često previde taj trenutak i ne reaguju na vreme, a onda se problem produbi i neophodna je stručna pomoć - objašnjava psiholog.

Prema rečima psihologa, prvi korak u borbi sa problemom novog doba  je ograničiti deci upotrebu mobilnog telefona.

Kod manje dece oduzimanje mobilnog telefona neretko ima agresivan odgovor, histerisanje i vrisku. Potrebno im je objasniti štetan uticaj telefona i kompjutera. To traži angažovanje roditelja koji će im i ličnim primerom pokazati da postoje neke lepše i korisnije aktivnosti. Šetnja, druženje, porodični razgovori i međusobna posvećenost u porodici, neophodni su da bi se smanjilo provedeno vreme za kompjuterom ili telefonom - savetuje sagovornica.

Ujedno, ona nudi i rešenje za problem sa kojim se susreću mnoge današnje porodice u Srbiji:

Skoro idealno je da trećinu slobodnog vremena deca mogu da provedu s telefonom u rukama. Kada završe sve svoje obaveze, učenje i domaće zadatke, slobodno vreme trebalo bi da bude raspoređeno tako da dve trećine provedu napolju baveći se sportom, igrajući se sa drugom decom, u šetnji sa članovima porodice... Trećinu slobodnog vrema koja će nekada biti 15 minuta, nekada pola sata, a vikendom možda i sat, nije opasno dopustiti im da igraju igrice i koriste telefone i kompjutere.

Tinejdžeri u nezavidnijoj situaciji

Praksa pokazuje da je situacija sa pojavom zavisnosti od novih tehnologija kod tinejdžera složenija nego kod mlađe dece.

Oni su u posebno osetljivom dobu u kome nisu uvek saradljivi. Kada roditelji primete da adolescenti izbegavaju kontakte s vršnjacima uživo, da su njihov jedini prozor u svet društvene mreže, da provode noći i noći za kompjuterom i uz telefon, da nemaju nikakve aktivnosti i da su često nervozni i imaju krize kada nisu uz neki ekran, već su u ozbiljnom problemu. Tada im je potrebna stručna pomoć - objašnjava Rašković - Bogetić.

Zato je, ističe, važno da se radi na prevenciji kako ne bi stigli do faze u kojoj je delotvorna samo stručna pomoć.

Odvikavanje uz stručnu pomoć

Kada tinejdžer dođe u fazu da mu je neophodna stručna pomoć, čeka ga dug proces odvikavanja od gedžeta u koji se uključuju i ostali članovi porodice.

U ovim slučajevima nemamo tipično lečenje kao kod ostalih poznatih oblika zavisnosti. Kod zavisnosti od mobilnih telefona i novih tehnologija primenjuju se druge metode lečenja. Pravi se plan dana za pacijenta, obaveze koje mora da završi, ostale aktivnosti u slobodno vreme, a onda mu se dozvoli telefon kao nagrada za sve prethodno učinjeno i ispoštovano što je planom predviđeno - zaključuje psiholog Rašković- Bogetić.