Provajderi zauzimaju centralno mesto na internetu - samo oni su direktno povezani sa internetom. Običan korisnik svoj računar ili pametni telefon ne povezuje direktno na internet, podatke dobija preko svog provajdera.

Službe koje isporučuju pakete (podataka) prvo ih deponuju u centrali, pa ih onda poštari ili kuriri (u slučaju podataka provajderi) isporučuju na adresu kojoj su namenjeni.

Ali, dok se polazi od toga da će poštar paket predati pošteno - bez otvaranja i menjenja - internet provajderi bi ubuduće trebalo da omoguće vlastima uvid u podatake.

Planirano je da provajderi sve pakete podataka koje dobija neka osumnjičena osoba - prvo pošalju organima vlasti. Tek potom vlasti ili tajne službe te podatake prosleđuju osumnjičenom korisniku.

To se odvija tako brzo i neprimetno da kao korisnik obično ništa ne primeti, preneo je Dojče vele.

Ali to vlastima i tajnim službama otvara mnoge mogućnosti za manipulaciju i špijuniranje.

Jer kada nešifrirani paketi podataka stignu do njih, oni ih mogu čitati - ali i menjati.

To olakšava manipulaciju računarom ili pametnim telefonomi i predstavlja veliki korak za vlasti, jer su do sada morale da se pomuče za pristup podacima i uređajima sumnjivih osoba. Industrija i zaštitnici podataka strahuju od gubitka poverenja

S druge strane, za provajdere je to pravi užas.

Mnoge kompanije se brane od takve obaveze - na primer preko udruženja Bitkom, koje kaže da projekat MUP-a ne prepoznaje ogromne rizike za integritet i gubitak poverenja u provajdera.

Drugim rečima, provajderi se plaše za svoj posao ako ih korisnici vide kao produženu ruku vlasti i tajnih službi.