Amajlije, talismani i talije koriste se odavnina i u mnogobrojnim kulturama. Ne postoji narod kroz čije se proučavanje verovanja, običaja i tradicije ne može naići na ovakve predmete.

Iako mnogi smatraju da amajlija danas gotovoo da nema, to ipak nije slučaj. Predmeti koje danas nosimo oko vrata ili kao priveske retko ko naziva amajlijama, već će većina reći da se radi o ukrasu – privezak na retrovizoru, burma i vereničko prstenje, krst, buket cveća, privezak, lančić... Sve su ovo, zapravo, vrste amajlija i smatra se da donose pozitivne promene onima koji ih nose i koriste.

Najčešće amajlije su:

Bubamara – prihvaćena je kao amajija koja donosi sreću i napredak u svim oblastima, a, prema nekim verovanjima, najavljuje i dolazak gostiju. Često se nosi kao privezak na lančiću ili narukvici.

Detelina – i detelina sa tri i detelina sa četiri lista se smatraju donosiocima sreće, s tim što bi detelina sa četiri lista privukla više sreće od one sa tri. Svaki list označava uspeh na nekom polju – slava, novac, vernost i zdravlje.

Mnoge amajlije se danas ne smatraju donosiocima sreće i uspeha, ali su ljudi uspeli da sačuvaju verovanja o dobrobitima pojedinih predmeta od zaborava.

Zvono – veruje se da zvono štiti od zlih duhova i rasteruje ih. Zato se zvončići kače na stoku, a ljudi ih nose oko vrata na praznik Vrbica.

Novčić – ovaj talisman čuva bogatstvo i pomaže u njegovom sticanju. Veruje se da će novčić izvučen na Božić doneti novac, sreću i radost u narednoj godini.

Ogrlica – nosi se prvenstveno kao zaštita od različitih bolesti, zato se češto poklanja deci kako bi bila zdrava.

Potkovica – ovo je jedna od najčešćih amajlija, a prema verovanju, da bi delovala potrebno je okrenuti je vrhovima naviše. Najviše sreće donosi ona potkovica koja je pronađena na putu.

Prsten – krug je simbol beskrajnog i simbol ponavljanja. Zato se ne preporučuje da se verenički prsten ili burma ikada skidaju, jer to simbolizuje prekid veze i prekid ljubavi.

Sidro – simbol nade, sreće i bezbrižnosti kroz istoriju su nosili mornari. Danas je sidro jedan od najčešćih tatu motiva, s obzirom na to šta predstavja.

Srce – smatra se da se emocije „skladište“ u ovom ljudskom organu, te je baš ono izbrano za simbol najjačeg osećanja – ljubavi. Inače, simbol je nastao u starom Egiptu, jer su Egipćani verovali da će po smrti svačije srce biti izmereno, nakon čega će se odlučivati da li će osoba završiti u raju ili paklu. Nošenje srca kao priveska davalo je nadu Egipćanima da će njihovo srce u tom slučaju biti teže.

Čvorići – s obzirom da čvor nastaje vezivanjem dva kraja u jedan, on označava neraskidivost, zato ih nikada ne treba razvezivati.

Mnogi smatraju krst, ikonu, novčić iz česnice i druge religijske simbole svojevrsnim amajlijama koje bi im u životu donele sreću.

Kako smatra đakon Radomir Marinković, hrišćanski simvoli, relikvije, svete ikone, mošti i ostale stvari koje su predmet poštovanja Hrišćana se ne mogu smatrati amajlijama iako im se neretko pripisuje čudotvorno, isceljujuće ili zaštitno dejstvo.

- Takvi predmeti sami po sebi ne poseduju silu ili energiju kojom mogu delovati na ljude, već ta blagodat koja se prenosi putem njih ima ishodište u Bogu. Osnovna pretpostavka hrišćanske antropologije je ljudska sloboda. Čovek je slobodan čak i u odnosu na Boga. U Jevanđeljima nailazimo na svedočanstvo da Hristos nije mogao da tvori čuda tamo gde nije naišao na veru kod ljudi. Da bi Bog dejstvovao u našem životu, potrebna je saradnja. Samo ako mu prethodno omogućimo, Bog će ući u naš život. Moleći se pred ikonama ili moštima svetitelja mi svoju nadu usmeravamo na Boga koji preko njih deluje na nas, a u odnosu na snagu naše vere – objašnjava Marinković.

Mnogi običaji koji su postali deo pravoslavne tradicije, kako smatra, malo imaju veze sa izvornim hrišćanstvom. Uverenje da će osoba koja pronađe novčić u česnici, pravilno obaviti neki ritual ili poželeti želju u „propisano vreme“ na Bogojavljenje imati više sreće od drugih, nema uporišta u pravoslavnoj veri.

- Čovek je stvoren kao slobodno biće i pozvan je da, u saradnji sa Bogom, ostvari svoje kapacitete na najbolji mogući način. Osoba koja svoj život prepušta sudbini, slučaju ili sreći, ili se oslanja na amajlije, talije ili vradžbine, zasigurno se ne može smatrati odgovornom – smatra Marinković, dodajući da pojedini ljudi i verske sekte koriste hrišćanske simbole zloupotrebljavajući ih na različite načine, što samo govori o njihovoj duhovnoj nezrelosti ili, u nekim slučajevima, o teškom psihičkom oboljenju.

Prema rečima astrologa Svetlane Petrović, amajlije štite čoveka i „čiste ga“ privlačenjem pozitivne energije i upijanjem iste. Međutim, kako ističe, mnogi greše prilikom kupovine i nabavke amajlija. Naime, ako želite da deluje, amajlija mora biti izrađena specijalno za vas.

- Amajlije se pažljivo i ručno izrađuju specijalno za svaku osobu i to od materijala koji najviše odgovara energetskom polju osobe za koju se izrađuju. Materijali su uvek prirodni i to su koža, drvo, kamen, metal ili razni kristali – objašnjava astrolog i dodaje da se preporučuje kombinacija više amajlija radi jače zaštite.

Od čega sve amajlije štite?

• negativnih uticaja i sila

• ljudi kojo žele zlo i zavidnih ljudi

• negativnih događaja

• nesreće

• bolesti

• donose sreću u bitnim situacijama u životu (ispit, test, rezultati, utakmica, takmičenje…)

Predmete namenjene zaštiti, kako ističe Petrovićeva, ne morate uvek nositi sa sobom. Čak iako stoje kod kuće, oni će donositi sreću, naravno, ako odgovaraju vašoj energiji.

- Svaka osoba zrači određenom energijom sa kojom treba uskladiti energiju amajlije. S druge strane, talisman radi nezavisno od energije i verovanja onog ko ga nosi. Međutim, da bi funkcionisao mora biti podstaknut odgovarajućom aktivnošču. Tako na primer, ako želite da vam posao krene, morate ga imati, ako želite da dobijete na lotou, morate uplatiti tiket – rekla je Petrovićeva za portal Pink.rs.

Govoreći sa kulturološke tačke gledišta, etnolog dr Dragan Miljković naziva amajlije sujeverjima, ne poričući da su nekada bile oblici narodne religije.

- Srbi su narod sa bogatom tradicijom, brojnim verovanjima i narodnim običajima. Međutim, dosta toga je kroz vekove nestalo. Srećom, neki jako davni običaji, pa tako i verovanja o predmetima koji donose sreću i uništavaju zle sile, uspeli su da se sačuvaju – kaže Miljković za Pink.rs

Amajlije postoje i danas, ali je, kako smatra, verovanje u njihove moći dosta umanjeno u odnosu na ranije, usled opštih kulturoloških promena i naprednijeg standarda života.

I. P.