Pulmologom dr Tatjanom Radosavljević rekla je da su nargile nastale u Persiji, pa su u vreme hipi pokreta došle u SAD.

- Danas 25 odsto američkih tinejdžera puši nargilu. Manja je koncentracija duvana u nargili, ali ona se konzumira duže nego jedna cigareta, pa je sat vremena korišćenja nargile kao da ste popušili od 20 do 200 cigareta - objašnjava Radosavljević.

Ona dodaje da ako jedna osoba konzumira nargilu sat vremena, to je isto kao da je popušila 200 cigareta.

- Arome nisu prirodne. Poznat je slučaj devojčice koju je jako zabolela glava zbog karboksihemoglobina, koji nastaje u toku konzumiranja nargile. U tom procesu razvijaju se i katrani, par teških metala i sve to skupa je jako štetno - naglasila je pulmolog.

Radosavljević je istakla značaj menjanja pipka na kom se zadržavaju bakterije i virusi.

- Smatra se da sve više dece od 13 do 15 godina, pošto se neki nargila barovi otvaraju u blizini škola, puše nargilu. Ugljen monoksid ide direktno do centara u mozgu i može vremenom da dovede do sitnih promena na krvnim sudovima mozga i do glavobolja - objašnjava pulmolog.

Kako kaže, više njenih pacijenata, arapskog porekla, ima hronično opstruktivnu bolest pluća, a to su ljudi koji ne puše cigarete, nego nargilu.

Dugogodišnji uživaoc nargile Nikola Petrović, student Elektrotehničkog fakulteta, rekao je da je razlika između cigareta i nargile u duvanu.

- U cigarete ide duvan koji je tretiran hemijom, manje nikotina ima u nargili. Ne znam nijedan slučaj da je nargila izazvala zavisnost kod nekog. Druga stvar je da nargila nema katran. Postoje predrasude o nargilama, a to je običan duvan - ocenio je Petrović.

Kako objašnjava ukus koji se koristi za nargilu pravi se od čistog duvana koji nije hemijski tretiran.

- Taj duvan je propran kroz vodu, dodata je aroma i melasa, odnosno med, tako se pravi ukus, a žar koji se koristi se pravi od kokosa, tako da tu nema previše hemije - objašnjava Petrović.

On dodaje da je bitno što se nargila puši sa društvom, i za to vreme se razgovara o raznim temama.