separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

lifestyle

Bipolarni poremećaj: Psihijatar otkriva kako da prepoznate manično depresivne ljude!


Češće se javlja kod žena, a prvi simptomi obično se javljaju između 15. i 30. godine


Bipolarni afektivni poremećaj ili skraćeno BAP je psihijatrijski poremećaj ili bolest koju karakteriše izmene povišenog (hipomanija i manija) i sniženog raspoloženja (depresija), koje značajno deluju na život bolesnika.

Početkom 20. veka nazivao se "manično-depresivnom psihozom", a sredinom 19. veka "cirkularnom psihozom". Učestalost pojave BAP-a u Europi je oko 1 % i ubraja se među 10 svetskih najvećih javno zdravstvenih problema. Za postavljanje dijagnoze BAP-a potrebna je jedna hipomanična ili manična epizoda u bolesnikovoj prošlosti, bez obzira na to je li aktuelna klinička slika povišenog ili sniženog raspoloženja. Najčešće se kod bolesnika javlja više depresivnih epizoda, te lečenje depresije može trajati i godinama da bi se pojavila prva hipomanična ili manična epizoda.

Bipolarni poremećaj javlja se nešto češće kod žena, a početak poremećaja je obično u dobi između 15. i 30. godine života, iako se može dijagnostikovati i u starijoj životnoj dobi. Bolesnici kojima su roditelji ili braća bolovali od BAP-a imaju 5 do 10 puta veći rizik oboljevanja u odnosu na rizik u opštoj populaciji.   

Manična epizoda

Simptomi manične epizode su euforija, nekritičan entuzijazam praćen naglašenim smehom, poziranje i teatralno ponašanje. U stanju preterano povišenog raspoloženja takve osobe mogu postati u kontaktu vulgarne, nedistancirane, plačljive, jako razdražljive, praskave, pa i fizički agresivne, naročito ako im se protivreči. Takve osobe imaju povišenu fizičku aktivnost, brzi govor koji je teško prekinuti, neprestano i iznenadno menjanje teme razgovora, nepromišljeno, impulsivno i ponekad vrlo opasno ponašanje bez sagledavanja posledica svojih postupaka.   

Imaju jako smanjenu potrebu za spavanjem, osećaju se puni energije, smanjeno i nepravilno se hrane, povećan je seksualni nagon. Usled povećanog samopouzdanja i samopoštovanja, osoba u maničnoj epizodi ponaša se često nekritično samouvereno. Ponekad preterano troše novac do te mere da zapadnu u novčane dugove. Istovremeno planiraju i učestvuju u mnogobrojnim aktivnostima istovremeno, vrlo lako ostvaruju brojne socijalne kontakte, skloni su preteranoj konzumaciji alkohola, što dovodi do finansijskih, porodičnih i radno-socijalnih problema i sukoba. Manija može imati i psihotične simptome (kada osoba ne doživljava realnost) poput osećaja da poseduju posebne fizičke i psihičke sposobnosti (na primer da su nerealno bogate, da poznaju puno svetski poznatih osoba, da imaju moć da isceljuju druge ljude, da su Bog, da imaju božanska obeležja, da mogu spasiti svet i slično).

Depresivna epizoda

Simptomi depresivne epizode su depresivno raspoloženje, smanjen ili nepostojeći kapacitet za uživanje, gubitak interesa za stvari, osobe i aktivnosti koje su pre bile važne, bezvoljnost, gubitak motivacije. Depresivne osobe se osećaju utučeno, bespomoćno, teskobno, ponekad prestrašeno, uvek umorno bez fizičke aktivnosti, beznadežno... Veoma su zaboravne, slabe koncentracije, nesposobne da donose ikakve odluke. Depresivne osobe su upravo sve suprotno od manične osobe. Psihomotorno su usporeni, bez ideja, bez interesa za okolinu, bez samopoštovanja i samouverenja, pesimistične, ponekad i psihotične u smislu da osećaju i govore nerealne stvari (na primer da su naprasno finansijski propali, da će uskoro umreti, da će se sve urušiti oko njih, propasti svet, da su nešto krive pa će zbog toga završiti u zatvoru, da su nešto zgrešili, da su prokleti i slično).

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti