separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

lifestyle

Nestajanje u moderno doba: Da li znate šta je 'Ghosting'?


Saznajte zašto “Ghosting “ toliko boli, i zašto ljudi prekidaju komunikaciju odjednom, bez ikakvog vidljivog razloga.


Kada razmišljamo o bliskim odnosima, skoro uvek zaključujemo da suprotnost ljubavi nije mržnja, već ravnodušnost i da ona najviše boli - naročito posle prekida svake veze sa partnerom. U sadašnje moderno vreme “datinga”, razvile su se nove modifikacije ponašanja u vezi, a naročito završetka istih. Jedan od takvih oblika ponašanja se popularno zove “Ghosting”(nestajanje) i označava pojavu da voljena osoba, prijatelj, poznanik, prekida svaki oblik komunikacije i nestaje iz vašeg života odjednom - bez ikakvog objašnjenja. Nema telefonskih poziva, e-mailova, čak ni poruka i nakon viševaših poruka, pozivanja i zahtevanja objašnjenja ovog postupka.

Ova pojava sama po sebi nije novo otkriće, jer su pojedinci oduvek bili skloni bežanju ili nestajanju iz nečijeg života, ali se do pre nekoliko godina ova vrsta ponašanja smatrala retkom, i ljudi koji su ga primenjivali su se, u najmanju ruku, smatrali nekorektnim. U današnjoj kulturi “datinga”, “Ghosting” fenomen je doživelo oko 50% muškaraca i žena, isti taj procenat (50%) svakodnevno primenjuje “ghosting”. Emocionalni efekti ovog ponašanja mogu biti razorni, a posebno štetni za one koji već imaju nisko samopoštovanje.

Zašto osobe iznenada nestaju?

Osobe koje primenjuju ovakvu vrstu “nestajanja” su prvenstveno usmerene na izbegavanje sopstvene emocionalne nelagode i skoro da ne razmišljaju o tome kako se druga osoba oseća. Brojni površni kontakti i veze putem društvenih mreža im daju lažni utisak da i nije toliko strašno tako naprasno otići iz nečijeg života.

Takođe, nespremnost na suočavanje sa odgovornošću prema drugoj osobi, strah od mogućih emocija koje se razvijaju, nespremnost da se ode na korak više u vezi, sklonost ka pasivno-agresivnom ponašanju i slično, su samo neki od načina zašto osobe odluče da naprasno nestanu poput duha.

Kakav je osećaj?

Mnoge ljude može šokirati osećaj nepoštovanja, iskorišćavanja i razočaranja, zbog osobe koja reši da iznenada prekine svaki kontakt sa njima. Što su duže osobu poznavali, to je traumatičnije. Kada počinjemo da razvijamo emocije prema nekom i verujemo mu, odlazak na ovakav način se doživljava kao velika izdaja. Osobe počnu da sumnjaju u sebe i preispituju svaki postupak, osećaju se kao da ih je neko “udario u stomak” i pobegao. Tužni su i iznevereni što nisu bili “dostojni” ni uobičajenog, “normalnog” raskida.

Autor: Unsplash

“Ghosting” predstavlja jedan od najsurovijih oblika mentalnog zlostavljanja koje ljudi mogu doživeti. Ovakav tretman ćutanjem (1)  je manevar, najčešće narcisoidnih struktura ličnosti, koje žele da tako izmuče “žrtvu”, obezvrede je i prikažu svoj osećaj moći i superiornosti nad njom. U suštini, ovaj postupak “žrtvu” čini nemoćnom i ostavlja mogućnost beskonačnog postavljanja pitanja ili dobijanja informacija koje bi pomogle da se emocionalno obradi ovo iskustvo. Osobe su “ućutkane” i sprečene da izraze svoje emocije, što je važno za održavanje njihovog samopoštovanja.

Zašto odbacivanje toliko boli?

Socijalno odbacivanje aktivira iste puteve boli u mozgu kao fizički bol. (2)  Pored ove biološke veze između odbacivanja i bola, postoje i neke specifičnosti ovog tretmana koje doprinose jakom psihološkom stresu kod osoba.

“Ghosting” vam ne pruža mogućnost da reagujete i navodi vas na konstantno preispitivanje. Razmišljate: “Da li treba da se brinem? Šta ako je on/ona u životnoj opasnosti i ne može da se javi? Možda je samo malo zauzet/a i pozvaće me u svakom trenutku.”

Ne znate kako da reagujete, jer ne znate šta se zaista dogodilo. Povezanost i građenje veza sa drugim ljudima je važno za naš opstanak, pa je naš mozak evoluirao i ustanovio sistem reagovanja na znakove iz okruženja, tako da znamo kako da reagujemo u određenim situacijama. (3)  “Ghosting” vas lišava ovih uobičajenih znakova, obično stvara osećaj emocionalne izgubljenosti, tako da osećate da ste potpuno van kontrole.

Jedan od najpodmuklijih aspekata “ljudi duhova” je ne samo da dovode u pitanje kvalitet odnosa koji ste imali, već i sam vaš zdrav razum i procenu. “Zašto to nisam pre video/la? Kako sam mogao/la da tako loše procenim njegov/njen karakter? Šta sam uradio/la da ovo izazovem? Kako da se zaštitim od ovoga?”

Preispitivanje je rezultat osnovnih psiholoških sistema koji prate vaš društveni položaj i prenose vam tu informaciju preko vašeg sistema vrednosti i samopoštovanja. Kada dođe do odbacivanja, vaše samopoštovanje može veoma opasti, što može biti signal da je vaša socijalna povezanost slaba. (4)

Kako da prevaziđete ovo stanje?

Ako ste prošli kroz ovaj proces ili ako je vaše samopouzdanje već nisko, verovatno ćete iskusiti odbacivanje kao još bolnije i može vam trebati više vremena da pređete preko toga, jer ljudi sa nižim samopoštovanjem imaju manje prirodnih opioida (supstanci za saniranje bola), koji se oslobađaju u njihovom mozgu nakon odbacivanja, u poređenju sa onima čije je samopoštovanje veće. (5)

Bez obzira na nameru “ljudi-duhova”, ova pasivno-agresivna taktika vam može ostaviti psihološke modrice i ožiljke, nakon čega će vam često biti potrebna stručna pomoć.

Autor: Unsplash

Važno je zapamtiti da kada neko primeni ovaj treman nestajanja na vama i ne kaže ništa, to pokazuje da on / ona nema hrabrosti da se nosi sa nelagodnošću svojih ili vaših emocija. On/ona ne razume uticaj svog ponašanja ili, što je još gore, nije ih briga. U svakom slučaju, poslali su vam izuzetno glasnu poruku, koja kaže: “Ja nemam ono što je potrebno da imam zreo, zdrav odnos sa tobom.”

Ne dozvolite da nečije loše ponašanje poništi vaš osećaj samopoštovanja, tako što ćete se osećati bezvredno i ranjivo, jer vas je neko naprosto “isključio” iz komunikacije. Neka vaša energija bude fokusirana na one aktivnosti koje vas čine srećnim. Znajte da, ako ste osoba sa integritetom koja tretira ljude sa poštovanjem, onda “osoba-duh” nije na vašoj talasnoj dužini, i zaslužujete bolje ljude slične sebi. Držite svoje srce otvorenim i fokusirajte se da idete uvek napred. Zadržite svoje dostojanstvo i jednostavno pustite “osobu-duha” da ode mirno i ne osvrćite se, jer niste vi krivi za nedostatak njegovog emotivnog i moralnog kapaciteta, niti ste dužni da ga popravljate.

Pošto ovakvi postupci mogu izazvati veliki nemir i količinu stresa, preporučujemo da vaš prvi korak ka prevazilaženju ovog stanja bude Tensilen®.

Tensilen® utiče na normalnu funkciju nervnog sistema i tako pomaže kod smanjenja napetosti i simptoma stresa, koje često prate osećaj tuge, bezvoljnosti i pesimizma.

U našem organizmu se stvara aminokiselina S-adenozil metionin (SAM-e), ali često u nedovoljnoj količini. Kod osoba koje imaju probleme sa učestalom promenom raspoloženja, depresijom, stresom ili anksioznošću, primećena je nedovoljna količina SAMe-a u organizmu. Zato ako primetite da često prolazite kroz različite faze stresa, onda je to jasan znak da je vašem organizmu potrebna veća količina S-adenozil metionina.

Uz dovoljne količine SAMe-a u organizmu, smanjuje se mogućnost da stres izazove i veće zdravstvene probleme!

Zaštitite sebe kad god ste u prilici…i neka jedan od oblika vašeg “štita” bude upravo Tensilen®!

(1) Williams, C., Richardson, D. Hammock, G., Janit, S. 2012. Perceptions of physical and psychological aggression in close relationships: A review. Aggression and Violent Behavior, 17, (6), p. 489–494.

(2) Krossa, E., Bermana, M., Mischelb, W., Edward E. Smith, and Wager, T. 2011. Social rejection shares somatosensory representations with physical pain. Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), 108 (15), p. 6270–6275, doi: 10.1073/pnas.1102693108.

(3) Cynthia L. Pickett, C., Gardner, W., and Knowles, M. 2004. Getting a Cue: The Need to Belong and Enhanced Sensitivity to Social Cues. Personality and Social Psychology Bulletin, 30 (9), p. 1095-1107.

(4) Leary, M. R.,Haupt, A. L., Strausser, K. S., & Chokel, J. T. 1998. Calibrating the sociometer: The relationship between interpersonal appraisals and state self-esteem. Journal of Personality and Social Psychology, 74, p.1290-1299.

(5) Hsu, D. et al. 2013. Response of the μ-opioid system to social rejection and acceptance. Molecular Psychiatry, 18, p. 1211–1217.

Autor: Pink.rs

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti