- Apsolutno je minut do 12 za alergijski test, jer počinje sezona cvetanja alergogenih biljaka. Neki poput tise, čempresa, leske i jove već su počeli da cvetaju, a očekuje se da se pojave i poleni drugog alergogenog drveća. Zasad su koncentracije minimalne, ali s lepšim vremenom porašće koncentracija polena - kaže dr Žikica Jovičić, alergolog s Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije.

Alergijsko testiranje, naglašava sagovornik, uvek je bolje uraditi kada polena nema u velikim količinama, jer u sezoni cvetanja kožna reaktivnost može biti pojačana.

- Osim toga, najvažnije je da se sa terapijom za alergiju započne na vreme, s prvom pojavom polena u vazduhu na koji smo osetljivi. Na ovaj način se sprečava pojava tegoba, a i manja bude ukupna količina lekova koji su uzimaju tokom sezone - kaže sagovornik.

Pored klasičnog testa na koži, radi se i testiranje na alergene iz krvi, to jest određivanje specifičnih antitela na određeni alergen. Ono se, međutim, radi u slučaju kad je pacijent otpočeo terapiju ili već ima promene na koži.

- Podsećam da nisu svi pacijenti podjednako osetljivi, pa će neki imati tegobe već pri minimalnim koncentracijama polena, dok će drugi tegobe imati samo pri višim koncentracijama - naglašava doktor.

Iz godine u godinu, ističe on, sve je više ljudi koji pate od alergija.

Glavni uzrok za taj porast je promena životnog stila, kao i promene u životnoj sredini. Prema teoriji higijene, pretpostavlja se da smanjivanje izloženosti određenim bakterijama, koje u svom sastavu imaju endotoksin, sprečava uravnotežen razvoj imunosistema. Takođe, rana upotreba antibiotika menja crevnu floru, što po nekima može izazvati alergiju i astmu. Nađeno je da i pojedini zagađivači, na primer izduvni gasovi dizel-motora, podstiču razvoj preosetljivosti.