separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

lifestyle

KAKO SE U EVROPI JEDE DO SMRTI: Karta kontinenta otkriva da milioni ljudi umiru od srčanih oboljenja uzrokovanih lošom ishranom! EVO KAKO SE SRBIJA RANGIRA!


Istraživači su analizirali koliko se smrtnih slučajeva srčanih bolesti može pripisati ishrani bogatoj solju, ali niskoj u povrću, orašastim plodovima i žitaricama. Oni procenjuju da bi skoro polovina od 4,3 miliona smrtnih slučajeva od bolesti zabežene na celom kontinentu u 2016. mogla biti okrivljena za loše navike u ishrani.


Činjenice u vezi sa lošim navikama u ishrani u Evropi

- Oko 610.000 ljudi je umrlo zbog bolesti srca povezanih sa dijetom u 2016. godini

- Najgore pogođene zemlje imaju devet puta više smrtnih slučajeva nego one najmanje pogođene

- Previše soli i belog brašna i nedovoljno povrća, oraha i žitarica su krivi

Nezdrava ishrana je najsmrtonosnija u Uzbekistanu, dok su Španija i Izrael na dnu tabele.

Srbija je na 23. mestu, sa 168 smrti od srčanih bolesti povezanih sa ishranom na 100.000 ljudi, prema analizi 51 zemlje.

Nemačka je najgora u zapadnoj Evropi i jedina u regionu u kojoj je zbog prehrane umrlo više od 100.000 ljudi u 2016. godini.

- Moramo bolje iskoristiti potencijal uravnotežene i zdrave ishrane, jer će inače srčane bolesti biti uzrok još većih smrtnih slučajeva u budućnosti - rekao je autor studije prof. Stefan Lorkovski.

Profesor Lorkovski, sa univerziteta Friedrich Schiller Jena u Nemačkoj, rekao je da su brojke "presudno relevantne".

ZEMLJE U KOJIMA JE NAJVEĆA SMRTNOST OD NEPRAVILNE ISHRANE

1. Uzbekistan (394 osoba na 100,000 ljudi)

2. Turkmenistan (376)

3. Кirgistan (350)

4. Ukrajina (349)

5. Moldavija (328)

6. Azerbajdžan (319)

7. Belorusija (313)

8. Tadžikistan (310)

9. Kazahstan (306)

10. Rusija (291)

Nalazi, koristeći podatke između 1990. i 2016. godine, otkrivaju da ljudi imaju različite probleme u ishrani u različitim zemljama.

U Švedskoj i Norveškoj, na primer, ne jesti dovoljno oraha i semenki je navika koja se najviše povezuje sa srčanim oboljenjima, tvrde naučnici.

Dok u većini centralne i istočne Evrope, kao i u zemljama centralne Azije koje su uključene u region, nedostatak korišćenja žitarica je najviše zabrinjavajući.

- Drugim rečima, povećana potrošnja proizvoda od belog brašna s malim vlaknima dovela je do povećanja bolesti srca u poslednjih nekoliko godina - dodao je profesor Lorkovski.

Istraživanje je takođe ispitivalo kako prehrana ljudi utiče na druge faktore rizika za srčane bolesti, uključujući gojaznost, visok krvni pritisak i nedostatak vežbanja, ali nije uključivala konzumiranje alkohola.

Ostale zemlje u prvih 10 su Turkmenistan, Kirgistan, Ukrajina, Moldavija, Azerbejdžan, Belorusija, Tadžikistan i Kazahstan.

Dok osam od preostalih 10 donose Izrael, Francuska, Holandija, Andora, Danska, Belgija, Švajcarska, Norveška i Italija.

Istraživači su takođe otkrili da su ishrane muškaraca štetnije za njihovo zdravlje od žena.

ZEMLJE U KOJIMA JE NAJMANJA SMRTNOST OD NEPRAVILNE ISHRANE

1. Španija (43 umrlih na 100,000 ljudi)

2. Izrael (43)

3. Francuska (46)

4. Holandija (52)

5. Andora (54)

6. Danska (55)

7. Belgija (59)

8. Švajcarska (60)

9. Norveška (61)

10. Italija (61)

Ženska dijeta je samo počela ozbiljno da narušava njihovo zdravlje nakon 50. godine, dok su muškarci bili pogođeni kada su bili mlađi.

Studija je koristila definiciju Svetske zdravstvene organizacije o evropskom regionu, koji uključuje Rusiju i razne zemlje u centralnoj Aziji.

Nalazi su usledili nakon što jevelika studija upozorila da su milioni ljudi izloženi riziku od rane smrti jer ne jedu dovoljno vlakana.

Pregledom koji je naručila SZO ustanovljeno je da ljudi koji u svojoj ishrani dobiju mnogo vlakana smanjuju rizik od ranog mortaliteta do trećine.

Takođe smanjuju rizik od srčanog udara, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 ili raka creva.

Ipak, velika većina odraslih u Britaniji, oko 91%, jede manje od preporučene dnevne količine. Slične brojke postoje i u SAD.

Nalazi su udarac za aktuelne trend dijete sa niskim udelom uglenih hidrata, koje su u poslednjih nekoliko godina doživele procvat popularnosti i koje su takođe uticale na smanjenje unosa vlakana.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti