Postoji jedna istina u životu koju neki ljudi odbijaju da prihvate: vi jednostavno, nemate kontrolu nad mnogim stvarima koje se događaju u vašem životu.

Neki ljudi koji se odupru ovoj istini postaju opsednuti kontrolom. Oni previše analiziraju, odbijaju da delegiraju zadatke drugima, i pokušavaju da prisile druge ljude da se menjaju. Mišljenja su da, ako mogu da kontrolišu druge ljude i situacije u kojima se nađu, mogu da spreče da se loše stvari događaju.

Ostali, pak, znaju, da ne mogu sprečiti da se loše stvari događaju, ali ipak brinu o njima. Svi mi se svakodnevno borimo oko raznih stvari - od prirodnih katastrofa do smrtonosnih bolesti. Naše brige nas i drže budnim i skoncentrisanim, ali na kraju samo potrošimo uzalud svoje vreme i energiju na zabrinutost, a ona ne čini ništa dobro.

Ako ste tip osobe koja brine o stvarima koje ne može da kontroliše, ovo su šest saveta koji vam mogu pomoć da budete manje zabrinuti, i produktivniji u isto vreme:

1. Utvrdite šta možete da kontrolišete, a šta ne.

Kada se osećate zabrinuto, razmislite malo. Osamite se, da biste ispitali koje uopšte stvari imate pod kontrolom. Ne možete sprečiti da se problemi pojave, ali se možete pripremiti za to. Ne možete kontrolisati kako se neko ponaša, ali možete kontrolisati kako vi reagujete. Ponekad je sve što možete da kontrolišete vaš trud i vaš stav. Kada usmerite vašu energiju na stvari koje možete kontrolisati, bićete mnogo efikasniji i opušteniji.

2. Usredsredite se na vaš na ono što vi možete uraditi.

Možete uticati na ljude i okolnosti, ali ne možete siliti stvari da idu vašim putem. Recimo, možete raditi sa vašim detetom, i tako mu pomoći da dobije dobre ocene, ali ga sami ne možete naterati da dobije peticu zato što vi tako želite. Možete planirati dobru zabavu, ali ne možete učiniti ljude koji učestvuju zabavnim.

Da biste imali veći uticaj, fokusirajte se na promenu ponašanja. Budite dobar uzor i postavite zdrave granice za sebe. Kada ste zabrinuti zbog nekog problema, podelite svoje mišljenje sa drugima, ali ga podelite samo jednom. Ne pokušavajte da popravite ljude koji ne žele da se menjaju.

3. Identifikujte svoje strahove.

Pitajte sebe čega se bojite. Da li stalno predviđate katastrofalan ishod? Da li sumnjate u vašu sposobnost da se nosite sa razočaranjem? Obično, najgori slučaj nije tako tragičan kao što možete zamisliti. Velike su šanse da ste jači nego što mislite.

Ali, ponekad su ljudi toliko opsednuti da razmišljaju samo na ovaj način: "Ne mogu da dopustim da moj posao propadne", a ne uzimaju za shodno da se zapitaju: "Šta bih učinio ako moj posao ne uspe?" Prihvatajući činjenicu da možete rešiti najgori mogući scenario, može vam pomoći da uložite energiju u mnogo produktivnije poduhvate od samog katastrofiziranja.

4. Naučite razliku između rasvetljavanja i rešavanja problema.

Ponavljati neki razgovor u glavi ili zamišljati katastrofalne ishode iznova i iznova, nije od pomoći. Ali zamišljanje rešavanja problema jeste. Zapitajte se da li je vaše razmišljanje produktivno. Ako aktivno rešavate problem, poput pokušaja da pronađete načine da povećate šanse za uspeh, nastavite da radite na rešenjima.

Ako, međutim, trošite svoje vreme jer samo brinete a ništa ne preduzimate, promenite pravac razmišljanja. Kada shvatite da vaše misli nisu korisne, i usresredite se na nešto drugo, bar na nekoliko minuta, da biste se kasnije fokusirali na nešto mnogo produktivnije.

5. Kreirajte plan za upravljanje stresom.

Vežbanje, zdrava ishrana i dosta spavanja, su samo neke od ključnih stvari koje morate učiniti da biste se brinuli o sebi. Takođe, morate naći vremena da smanjite stres i smirite se kako biste mogli da radite efikasnije.

Pronađite zdrav način da se oslobodite stresa, kao što su meditacija, neki zabavan hobi ili vreme sa prijateljima. Obratite pažnju na nivo stresa i razmislite kako se nosite sa teškoćama. Probajte da eliminišete nezdrave navike poput konzumiranja alkohola ili konstantnog žaljenja na druge ljude.

6. Razvijte zdrave afirmacije.

Dve fraze vam mogu pomoći da preduzmete akciju ili da se smirite. Prva je- Pusti da se stvari dese. Onda podsetite sebe: "Da se dese." To će vam pomoći da iskontrolišete svoje postupke.

Kada uhvatite sebe da razmišljate o nečemu nad čime nemate kontrolu, recimo, "nadam se da proslava neće da propadne u subotu", kažite sebi, “ja mogu to da sredim”, ako možete, ili “ne mogu da trošim svoje vreme na stvari koje ne mogu da kontrolišem.” Jednostavno recite sebi: “Ja ću učiniti sve što mogu da učinim, i neću se dalje baviti stvarima nad kojima nemam kontrolu.”

Pronađite i ponavljajte nekoliko zdravih mantri, tj.rečenica, koje će vas držati mentalno snažnim. Te izjave će vam pomoći u borbi protiv smanjenog samopouzdanja, katastrofalnih predviđanja i beskrajnog analiziranja.

Više o zabrinutosti i borbi protiv stresa pročitajte više OVDE.