Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik Svetog mučenika Ipolita koji je postradao zajedno sa svojom porodicom za vreme progona hrišćana u doba vladavine rimskog cara Dekija.

Sveti mučenik Ipolit rođen je i vaspitan kao neznabožac i radio je kao nadzornik tamnica u Rimu. Njegov život se promenio kada je tu bio zatvoren arhiđakon Lavrentije.

Danima je Ipolit gledao kako ovaj budući svetitelj čini čuda i leči ostale zatvorenike pritom propovedajući o jednom Bogu i Hristovoj ljubavi.Shvatio je da i on počinje da veruje u sve to i zamolio je Lavrentija da ga krsti.

Nakon ovoga, prema predanju, Ipolit je Lavrentija odveo u svoj dom gde je ovaj kristio celu njegovu prodicu – decu, ženu i dadilju.

Kada Lavrentije bi ubijen za Hrista, Ipolit noću uze telo ovog mučenika i časno ga sahrani. Međutim, to nekako dođe do ušiju cara Dekija, i treći dan po smrti Lavrentijevoj, Ipolit bi uhvaćen i izveden pred cara.

Pošto se ne htede odreći vere, bi bijen kamenjem po ustima. Potom car naredi da ga razdenu naga i šibaju, ali Ipolit mu na to, priča kaže, mirno poruči: „Nisi me razdenuo nego si počeo da me odevaš!“

Tada ga protegoše po zemlji i šibaše nemilosrdno, a Ipolit samo vikaše: „Hrišćanin sam!“

Pročitajte još: Čudo koje LEDI KRV U ŽILAMA! BEBA OŽIVELA posle 15 sati u MRTVAČNICI!

Međutim, najstrašnije iskušenje tek je čekalo ovog svetitelja. Car je čuo da su se i svi članovi Ipolitove porodice krtstili i naredio je da ih dovedu.

Upravo je stara dadilja bila ta koje je prkosnu caru rekla istinu: „Mi više želimo s našim gospodarem česno umreti u veri Hristovoj nego li beščesno s vama nečestivim živeti.“

Nakon toga, predanje kaže, ona je bila prvo ubijena, a onda i svi ostali članovi Ipolitove porodice i to na njegove oči.

Najzad Ipolita vezaše za divljeg konja i vukoše tamo i ovamo dokle mučenik dušu svoju ne predade Bogu.

Zbog strašne smrti koja je zadesila ovog hrišćanina, ali i celu njegovu porodicu, ovaj praznik smatra se praznikom svakog doma u kome vlada mir i sloga i u kome spone ljubavi povezuju roditelje i njihovu decu.

U staroj Srbiji je postojao običaj koji se ponegde i do danas održao - da porodice zajedno odlaze u crkvu i pale sveće u čast Svetog mučenika Ipolita. Svi bi trebalo da se pomole za zdravlje i da ostatak dana provedu zajedno. Veruje se da će članove te porodice sreća pratiti preko cele godine.

Beseda na današnji dan kaže:

Blagodarite Gospodu, ali ne zaboravite i na Njegove velmože, nišče i uboge; Oni mnogo mogu u Gospoda Boga.

Čak iako ne verujete u ove običaje i smatrate ih „bapskim“ pričama, ovaj dan provedite pored svojih najmilijih. Pričajte, šalite se i smejte se. Videćete, ljubav će vam se vratiti stostruko!