Prelazak na letnje računanje vremena kratkoročno znači za jedan čas kraći san, ali dugoročno donosi duže trajanje dana u toku šest meseci od kraja marta do kraja oktobra.

Međutim, naučna istraživanja pokazala su da će pomeranje časovnika sa 2.00 na 3.00 časa u nedelju, 26. marta, verovatno rezultirati povećanjem broja srčanih i moždanih udara, izazvati rast broja automobilskih nesreća i smanjiti radnu efikasnost.

Naučnici smatraju da to neće rezultirati smanjenjem potrošnje električne energije, suprotno nekadašnjim verovanjima.

Oni tvrde da čak i manji poremećaji ustaljenih obrazaca spavanja mogu imati značajne posledice.

-Naša studija ukazuje na to da nagle, pa i male promene ritma sna mogu imati štetan efekat - istakao je Amnit Sandu sa Univerziteta u Koloradu, čija je studija bolničkih podataka otkrila skok broja srčanih udara za 25 odsto u ponedeljak, dan nakon početka letnjeg računanja vremena.

Posledice prelaska na letnje računanje vremena, koje počinje u noći između subote i nedelje pomeranjem kazaljki časovnika s dva na tri sata, većina nas će osećati i iduće sedmice. Stručnjaci tvrde da će nam taj jedan ukradeni sat sna nekoliko dana praviti probleme poput pospanosti, slabe koncentracije, glavobolje i umora.

Prema nekim istraživanjima, letnje računanje vremena u kombinaciji s vremenskim prilikama ne pogoduje ni srčanim bolesnicima, pa bi tih dana trebalo da pripaze šta piju i jedu i da smanje fizičku aktivnost.

Letnje računanje vremena, koje ove godine traje do 29. oktobra, usvojeno je za vreme Drugog svetskog rata kao mera štednje struje. Logika je bila da duže trajanje dana znači da će ljudi manje vremena provoditi uz električnu rasvetu.

Praksa se ustalila u većem delu Sjeverne Amerike i Evropi, ali ne i u većini drugih zemalja sveta.