separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

zanimljivosti

VREMEPLOV: Ovi događaji su obeležili današnji dan kroz istoriju!


Na današnji dan rođen je ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od najvećih književnika u istoriji.


1087 - Umro je engleski kralj Vilijam I, nazvan Vilijam Osvajač, pre dolaska na presto 1066. normanski vojvoda, prvi normanski vladar Engleske, tvorac engleskog feudalizma, pošto je vezao seljake za zemlju. S normanskim i francuskim riterima je, uz blagoslov pape, upao u Englesku i 1066. u bici kod Hestingsa u južnoj Engleskoj pobedio vojsku kralja Harolda. Potom je kao engleski monarh konfiskovao posede anglosaksonskog plemstva. Njegovo osvajanje označiće početak nove epohe u istoriji Engleske. 

1513 - Škotski kralj Džejms IV poginuo je u bici protiv Engleza kod Fludena, posle upada u pokrajinu Nortamberlend, a njegove snage doživele su težak poraz. Na presto je stupio 1488, nasledivši oca Džejmsa III kojeg su ubili pobunjenici. Ubrzo je skršio pobunu, obezbedio unutrašnju stabilnost zemlje i učvrstio monarhiju, ali je za njega kobna bila obnova neprijateljstava s Englezima koja je kulminirala invazijom na Nortamberlend. Upamćen je i kao mecena škotskih pesnika Vilijama Danbara i Gevina Daglasa. 

1585 - Rođen je francuski državnik, kardinal Rišelje, koji je kao svemoćni ministar inostranih poslova i rata (vojske) kralja Luja XIII postavio cilj da Francusku učini prvom silom Evrope. Gradeći apsolutističku monarhiju ograničio je uticaj crkve, pape i plemstva. Ugušio je ustanak hugenota (francuskih protestanata) i lišio ih političkih prava, ali im je ostavio versku slobodu. Zemlju je uveo u Tridesetogodišnji rat da bi oslabio moć Nemačkog carstva (Habzburga). U tom verskom ratu Francuska je iako katolička zemlja ratovala na strani protestanata. Nastavio je kolonijalno širenje Francuske i počeo kolonizaciju u severnoj Americi (Kvebek). Pomagao je razvoj poljoprivrede, trgovine i prosvete. Osnovao je 1635. Francusku akademiju.

1828 - Rođen je ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od najvećih književnika u istoriji. Prva dela je napisao na Kavkazu, gde se kao dobrovoljac borio protiv Turaka. Posle Krimskog rata, u kojem je bio oficir, povukao se na porodično imanje u Jasnu Poljanu. Opisivao je društvene prilike u Rusiji, pisao protiv braka iz interesa, nepravednih sudova, rata, licemerja. Slikao je bedu seljaštva. Ruska crkva ga je ekskomunicirala. Umro je 1910. bez izmirenja s Crkvom. Dela: romani "Rat i mir", "Vaskrsenje", "Ana Karenjina", pripovetke "Sevastopoljske priče", "Kozaci", "Otac Sergije", "Krojcerova sonata", "Hadži-Murat", "Narodne priče", drame "Živi leš", "Carstvo mraka", "Svetlost u tami svetli", studije "Šta je umetnost", "Moja ispovest", "U čemu je moja vera", "Ne mogu da ćutim!", "Pa šta da radimo?", memoarsko delo "Detinjstvo, Dečaštvo, Mladost".

1901 - Umro je francuski slikar i grafičar Anri Tuluz Lotrek, majstor litografije, jedan od velikana francuskog impresionizma. U krugu boema na Monmartru bio je stalni posetilac kabarea, plesnih lokala, cirkusa i javnih kuća, što su najčešći motivi njegovih dela. Crteži koje je on radio izrazito su jakog kolorita, često sa odmerenim erotskim detaljima. 

1944 - Dan posle prodora sovjetskih trupa u Drugom svetskom ratu kapitulirala je nacistička Bugarska i umesto carističkog režima formirana je prokomunistička vlada Otečestvenog fronta. Umesto zbačenog Konstantina Muravjeva predsednik vlade je postao Kimon Georgiev. 

1952 - Prilikom potonuća broda "Niš", na ušću Save u Dunav poginulo je, preko stotinu putnika. Rečni brod koji je plovio na liniji Beograd Zemun, iako predviđen za svega 60 osoba, isplovio je po svemu sudeći sa, oko 160 putnika. Iznenadno olujno nevreme, praćeno jakom kišom i krupnim gradom izazvalo je, uz pretovarenost i, najverovatnije, tehničku nesolidnost plovila, nezapamćenu tragediju. 

1976 - Umro je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu. Prve jedinice kineske Crvene armije stvorio je s Ču Deom 1931, a rukovođenje partijom je preuzeo 1935. U oktobru 1934. s Čuom je poveo "Dugi marš" svojih jedinica, što se pokazalo odlučujućim u građanskom ratu protiv pristalica Čang Kaj Šeka (kineski nacionalisti) i u borbama protiv japanske okupacione armije. I pošto je staljinizam odbačen u Sovjetskom Savezu ostao je dosledan njegovoj viziji komunističkog društva.

1999 - Načelnik združenog štaba oružanih snaga SAD general Henri Šelton izjavio je u senatu SAD da je komandant Kfora britanski general Majk Džekson odbio naredbu komandanta NATO u Evropi, američkog generala Veslija Klarka da u junu 1999. silom spreči dolazak ruskih trupa na prištinski aerodrom "Slatina". Prema rečima Šeltona, Džekson je tada rekao da neće da izvrši naređenje kako ne bi "izazvao Treći svetski rat".

2003 - Umro je američki nuklearni fizičar Edvard Teler, nazvan "ocem hidrogenske bombe", jedan od najistaknutijih fizičara 20. veka. Doktorirao je 1930. u Lajpcigu, gde je s Vernerom Hajzenbergom uspostavio temelje nuklearne fizike. Zaintrigiran hidrogenskom fuzijom, u radu na tom oružju učestvovao je do 1952. godine kada je u Pacifiku testirana prva "H-bomba".

2016 - Severna Koreja izvela je najjači do tada nuklearni test, koji je izazvao seizmatički potres na poluostrvu jačine 5,3 stepeni Rihterove skale. Prema snazi potresa, pretpostavlja se da je reč o eksploziji 20 do 30 kilotona. Prethodni testovi Pjongjanga nisu bili jači od šest kilotona. Zvaničnici i mediji te zemlje ovim povodom naglasili su da je Severna Koreja u stanju da postavlja nuklearne bojeve glave na balističke rakete.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti