Bosanski novinar i publicista Ahmed Bosnić, koji je obišao ceo svet, upoznao razne kulture i živeo sa različitim narodima, istraživao je znakove koji se pokazuju kada se bliži poslednji čas i to je objavio u "Knjizi tajni".

Evo šta piše u njoj:

"Za neke narode svijeta smrt je definitivni kraj nečega što je egzistiralo, živelo i postojalo, a za neke neuočljivi oblik života. Smrt u zemaljskom životu predhodi duhovnom preporođaju. Ona je prelazak iz jednog u drugi oblik postojanja i ponovnog sjedinjenja tela sa zemljom i duše sa duhom.

O smrti postoje mnoga sujeverja u svetu, a ona su uglavnom vezana za njene predznake, aktuelni trenutak umiranja, za tela umrlih osoba, posmrtne kovčege, pripreme tela za ukop, sahrane, procesije, grobove, spuštanja tela u grobnicu i sl. Ribari na moru izbegavaju da pominju zeca, svinju, lososa, pastrmku ili psa, jer im to, navodno, može doneti smrt, a mnogi i danas veruju da zločinci nakon smrti pocrne kao gavrani.

Psiholozi i psihoanalitičari smatraju da bi se san u kome se pojavljuje sanduk, kovčeg ili tabut mogao odnositi i na neki aspekt ličnosti onoga koji sanja san, naročito ako mrtvo telo spremno za ukop pripada nekoj osobi s kojom bi se sanjač mogao poistovetiti. Ako je u snu pokušao da pobegne iz sanduka, možda mu je potrebna veća sloboda ili manje klaustrofobičan način života?!...

PREDZNACI SMRTI

Od najstarijih vremena veruje se da smrt nikada ne dolazi slučajno i nenajavljeno. Registrovan je ceo niz loših predznaka i zanimljivih verovanja. Evo nekih od njih:

• Kad u kući sa zida slika padne sama od sebe;

• Kad pas bez vidnog razloga zavija pred vratima kuće gospodara;

• Kad na nebu vidite zvezdu kako pada;

• Kad riba, prilikom vađenja iz vode, ispušta čudan krik;

• Kad bolesna osoba u bunilu izgovara ime osobe koja je već mrtva;

• Kad bez vidnog razloga u ušima odzvanjaju crkvena zvona;

• Kad ptica udari o prozorsko staklo;

• Kad ptica uleti u kuću kroz prozor ili kroz dimnjak;

• Kad gavran kruži iznad kuće.

U trenucima kada neka osoba umire, smatralo se veoma važnim učiniti sve da se bez poteškoća iz njenog tela oslobodi duh. Zbog toga se smatralo nužnim da se otključaju sva vrata, prozore i otvore svi mogući izlazi iz kuće; okrenuti lice ogledala prema zidu ili ih prekriti, upaliti sveće, razvezati sve čvorove u kući, zazvoniti crkvenim zvonima i zaustaviti sve satove.

NAGOVEŠTAJI:

Kad crkveni sat zazvoni tokom propovedi verovalo se da je u selu neko umro. Isto je značenje i ako sat zazvoni za vreme nečijeg venčanja. Uobičajeno je verovanje da sat simbolizuje prolaznost života. Ali, kada je u pitanju kućni, zidni sat, od najstarijih vremena stvorena su određena verovanja koja su i danas jednako aktuelna:

• Kad sat zvoni u vreme na koje nije bio navijen;

• Kad se noću čuje otkucavanje sata na zidu;

• Kad sat bez razloga stane;

• Kad promijeni brzinu kucanja;

• Kad sat zvoni u pogrešno vreme;

• Kad dva sata zvone u isto vreme;

• Kad sat padne i razbije se;

• Kad sat zvoni 13 puta;

• Kad sat tri puta otkuca u sobi u kojoj leži teški bolesnik;

Nakon smrti, umrlog je valjalo prekriti crvenim šalom kako bi se sprečilo da u njega uđe zli duh koji bi mogao uticati da se umrla osoba povampiri. Ulazak zloduha u mrtvo telo moglo se sprečiti i ako bi se na oči mrtvaca stavili novčići. Ko nije želeo da sanja umrlog, trebalo je rukom da dotakne njegovo čelo. Oči umrle osobe trebalo je zatvoriti da se njen pogled ne bi zaustavio na osobi koja će uskoro umreti. Najbližim srodnicima umrlog je savetovano da sledećih dana u miru tuguju, da se ne pojavljuju na javnim mestima i na svečanostima, da ne nose nakit i da se ne šminkaju, jer bi se u protivnom moglo dogoditi da i oni odu s ovog sveta.

DA SE DUH NE BI VRATIO

Govorilo se da nije dobro držati za ruke osobu koja umire, jer to donosi nesreću. I izneti umrlu osobu kroz stražnja vrata, smatralo se nesrećnim činom. Onaj ko bi dotaknuo telo umrle osobe, mogao se nadati sreći, a onaj ko bi dotakao glavu umrlog, mogao se izlečiti od mnogih bolesti, a posebno od bolesti vrata i grla, te od bradavica.

Telo mrtvaca se moralo nositi sa stopalima okrenutim napred, jer bi se u protivnom moglo dogoditi da se duh umrlog vratiti kući. Za vreme nošenja trebalo je voditi računa da se s telom ne napravi krug, jer se verovalo da tijelo neće prihvatiti zemlja ukoliko se s njim napravi krug. Ako bi se telo nosilo preko polja, verovalo se da će polje postati jalovo, a ako bi preko vikenda ostalo nepokopano, mogla se očekivati još jedna smrt. Smrt i nesreća se očekivala i ako bi netom sahranjena osoba bila ekshumirana.

I izgled umrle osobe u trenutku smrti tumačio se na razne načine: ako bi ostao topao ili mlitav, verovalo se da će u istoj kući još neko preminuti; ako bi mu tekle suze, smatralo se nesretnim znamenjem. Smrt na brodu je slutila tragičnu plovidbu, a ako bi na mrtvo telo pala kiša, to bi donelo sreću. Koga smrt zatekne zdravog, slutilo je da će život produžiti na onom svetu, a ko umre na veliki verski praznik, njegova će duša zasigurno biti spasena.

Sanjati blatnjave vode, predznak smrti; ko sanja da neće umrijeti - približava mu se smrtni čas; ko sanja da je umro i da leži nag na zemlji – osiromašiće; ko sanja da je umro i da je ukopan - otputovat će negde i zaraditi veliki kapital, te vratiti se kući kao bogata osoba.

SAHRANA

Ako se sahrana obavlja po lepom vremenu, verovalo se da će duša umrlog završiti u raju; ako je kiša ili sneg, smatralo se da će nekoj osobi koja ispraća umrlog uskoro umreti neko blizak. Videti sahranu - mogući veliki i neočekivani troškovi, ispuniće vam se jedna želja. Plakati na sahrani - umreće neko od vaših poznanika. Sanjati sahranu – ispunjenje želje, zadovoljstvo, veselje; videti svoju sahranu u snu – teška sudska kazna, bolest i nemaština. Sanjati raskošnu sahranu – dobitak; sirotinjska sahrana - teška beda; vlastita sahrana - dobro zdravlje i dug život; sahrana od bliske osobe - teškoće, gubitci i bolest; sahrana nepoznate osobe - radost i veselje.