separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

zanimljivosti

VREMEPLOV: Ovi događaji su obeležili današnji dan kroz istoriju!


Na današnji dan umro je poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema, jedne od najvećih prekretnica u istoriji nauke.


1543 - Umro je poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema, jedne od najvećih prekretnica u istoriji nauke. Umesto ptolomejskog geocentričnog sistema, prema kojem je Zemlja centar vasione, on je posle istraživanja koja je obavio po povratku sa višegodišnjih studija u Italiji - polazeći od teorije grčkih astronoma koji su smatrali da je Sunce centar sveta oko kojeg kruže Zemlja i druge planete - uspostavio heliocentrični sistem. Prema tom učenju, Zemlja i planete se kreću po putanjama u čijem je centru Sunce, a prividno kretanje nebeske sfere posledica je kretanja Zemlje. Time je udario temelje moderne astronomije i osnove za otkrića Johanesa Keplera i Isaka Njutna o kretanju nebeskih tela, ali je njegova teorija imala dalekosežne posledice i za ostale prirodne nauke i celokupan duhovni razvoj čovečanstva. Njegovo učenje je, uz mnoštvo sledbenika, imalo i mučenike - Đordana Bruna sud rimokatoličke inkvizicije poslao je na lomaču, a Galilea Galileja pod pretnjom smrti primorao da učenje proglasi za zabludu. Rimokatolicka crkva je 1616. zabranila sva dela koja su za osnovu imala Kopernikovo učenje. Dela: "Narratio prima", "De Revolutionibus Orbium Coelestium" (O kruženju nebeskih tela).

1544 - Rođen je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert, nazvan "otac elektriciteta", lični lekar kraljice Elizabete I. Proslavio se, kao fizičar, delom "O magnetima" iako mu je ta oblast bila samo neka vrsta hobija. Dokazao je da je Zemlja veliki loptasti magnet i da se igla na kompasu ne upravlja prema nebu, kako se do tada verovalo, nego prema magnetnim polovima planete. Shvatanjima magnetizma nebeskih tela i elektriciteta snažno je uticao na razvoj nauke u 17. veku.

1743 - Rođen je francuski lekar i novinar Žan Pol Mara, jedan od vođa Francuske revolucije i lider montanjara. U listu "Prijatelj naroda", koji je pokrenuo, zastupao je interese gradske sirotinje i seljaka i bespoštedno napadao aristokratiju. Zalagao se za ukidanje represije, smrtne kazne, kao i za slobodu štampe. Sukobio se 1793. sa žirondincima, koji su ga optužili za izdaju, ali ga je sud oslobodio. Predvodio je od 31. maja do 2. juna 1793. jakobinski ustanak protiv vlasti žirondinaca, posle kojeg je uvedena jakobinska diktatura. Ubila ga je žirondinka Šarlota Korde u julu 1793. Dela: "Filozofski esej o čoveku", "Okovi ropstva".

1819 - Rođena je britanska princeza Aleksandrina Viktorija, koja je kao kraljica Viktorija I bila na prestolu od 1837. do 1901. Tokom njene vladavine u Britaniji je izvedena industrijska revolucija, a britansko kolonijalno carstvo se raširilo po čitavoj planeti. Kada je umrla trećina površine planete nalazila se u ovoj ili onoj formi pod britanskim suverenitetom. Period njene vlade doba je najveće moći i ugleda Britanije u istoriji, i najčešće se naziva "Viktorijanskom epohom".

1844 - Pronalazač telegrafa Semjuel Morze poslao je iz Vašingtona u 65 kilometara udaljeni Baltimor prvu telegrafsku poruku u istoriji, koja je glasila: "Šta je to Bog uradio?". Linija Vašington-Baltimor postavljena je za šest sedmica, pošto je prethodno Kongres SAD odobrio 30.000 dolara za njenu gradnju.

1896 - U Beogradu je u okviru beogradskog Gimnastičkog društva "Soko" osnovana Loptačka sekcija. Osnovao ju je Hugo Buli koji je prvu fudbalsku loptu doneo u Beograd sa školovanja u Nemačkoj. Bio je to začetak fudbala u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. 

1899 - Rođen je srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu (Cvijeta Zuzorić) i palate lista "Vreme" - današnja "Borba" (osim sprata koji je dozidan docnije). Jedan je od osnivača Grupe arhitekata modernog pravca posle Prvog svetskog rata, čiji je bio dugogodišnji predsednik. Dela: "Poljoprivredne zgrade", "Industrijska arhitektura", "Stara gradska i seoska arhitektura u Srbiji", "Seoska arhitektura i rurizam". 

1941 - Rođen je Bob Dilan, legendarni američki muzičar, pevač, kompozitor, pisac, jedan od najpopularnijih muzičara 20. veka. Popularisao je folk-rok muziku, komponovao i spevao i mnoštvo balada, protestnih, kantri i folk pesama, svirajući pri tom na nizu instrumenata, poput usne harmonike, gitare, klavira.

1974 - Umro je američki pijanista, kompozitor i šef orkestra afroameričkog porekla Edvard Kenedi "Djuk" Elington, jedan od najznačajnijih muzičara u istoriji džeza. Orkestar koji je on osnovao 1926. postao je uzor orkestrima džez muzike širom sveta. Tvorac je oko 2.000 kompozicija.

1992 - Osnovane su "Železnice Republike Srpske". Vlada Srpske Republike BiH donela je tada odluku o formiranju Železnica Republike Srpske. Prvobitni naziv bio je: "Srpske železnice BiH".

1995 - Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije saopštilo je da su Grčka, Bugarska, Moldavija, Rumunija i Ukrajina, u skladu s članom 50 Povelje Ujedinjenih nacija, podnele Savetu bezbednosti zahtev za hitno obeštećenje zbog štete koju trpe usled sankcija protiv Savezne Republike Jugoslavije.

2000 - Apelacioni sud u Santjagu oduzeo je imunitet Augustu Pinočeu, čime je otklonjena prepreka za podizanje optužnice protiv bivšeg čileanskog diktatora zbog kršenja ljudskih prava.

2007 - U eksploziji metana u rudniku uglja "Jubilejnaja" u Kemerovskoj oblasti u zapadnom Sibiru poginulo je 38 rudara. Eksplozija se desila na 520 metara dubine, kada se pod zemljom nalazilo 217 rudara.

2007 - Umro je pijanista Ben Vajsman koji je napisao ili bio koautor oko 60 pesama Elvisa Prislija. "Ludi profesor", kako ga je Prisli nazivao, komponovao je i muziku za filmove u kojima je glumio "kralj rokenrola" kao što su "Jailhouse Rock", "Gl Blues" i "Blue Hawaii". Pisao je i za mnoge druge zvezde poput Barbare Strejsend, Džonija Matisa i Bobija Vija.

- Danas je Dan slovenskih apostola i prosvetitelja Ćirila i Metodija, tvoraca slovenskog pisma glagoljice, koje su oblikovali prilagođavanjem grčke azbuke slovenskim glasovnim potrebama. Preveli su za tu priliku više bogoslužbenih knjiga. U prosvetiteljskom radu u Velikoj Moravskoj, gde ih je na molbu kneza Rastislava poslao vizantijski car Mihailo III, naišli su na veliki otpor nemačkih (salcburških - bavarskih) crkvenih velikodostojnika, pa su morali da se zapute u Rim kako bi se opravdali pred papom. Posle Ćirilove smrti u Rimu, Metodije je nastavio misionarski rad u Moravskoj i Panoniji. Kada je umro, njihovi učenici su proterani iz Moravske, ali su nastavili rad među Slovenima na Balkanu.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti