separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

zanimljivosti

VREMEPLOV: Ovi događaji su obeležili današnji dan kroz istoriju!


Na današnji dan nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel potpisao je u Berlinu završni dokument o okončanju Drugog svetskog rata.


1502 Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo) isplovio je iz španske luke Kadiz na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet. Kolumbo je umro 1506. u Španiji uveren da je na svojim putovanjima stigao u Aziju.

1788 Britanski parlament je ukinuo trgovinu robljem.

1800 Rodjen je Džon Braun (John Brown), borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je čuveni napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osudjen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe abolicionista i robovlasnika.

1805 Umro je jedan od najvećih nemačkih i svetskih pesnika Fridrih Šiler (Friedrich Schiller). Veliku slavu stekao je dramama "Razbojnici", "Don Karlos" i "Vilhelm Tel", koje su i danas na repertoarima svetskih pozorišta.

1850 Umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak (Joseph Gay-Lussac), koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature.

1860 Rodjen je škotski pisac Džejms Metju Beri (James Matthew Barrie), autor knjige o Petru Panu.

1877 Rumunija je proglasila nezavisnost, mesec dana nakon što je sklopila savez sa Rusijom protiv Otomanskog carstva.

1901 U Melburnu je otvoren prvi parlament Australije.

1911 Grupa oficira, učesnika u dvorskom prevratu i ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića 1903, osnovala je u Beogradu tajnu organizaciju "Ujedinjenje ili smrt" ("Crna ruka").

1926 Amerikanci Ričard Berd (Richard Byrd) i Flojd Benet (Floyd Bennett) prvi su preleteli avionom Severni pol.

1927 Kanbera je postala glavni grad Australije umesto Melburna.

1931 Umro je američki fizičar Albert Majkelson (Michelson) koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907.

1936 Italija je zvanično okupirala Abisiniju (Etiopija) i italijanskog kralja Vitorija Emanuela III (Vittorio Emanuele) proglasila abisinskim carem.

1945 Nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel (Wilhelm Keitel) potpisao je u Berlinu završni dokument o okončanju Drugog svetskog rata. U ime saveznika dokument su potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder. Dokument o bezuslovnoj predaji Nemačke potpisan je 7. maja u Remsu.

1946 Kralj Vitorio Emanuele III je abdicirao, a Italija je postala republika.

1948 Komunistička partija Jugoslavije odbacila je optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila je Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak tadašnjeg sovjetskog bloka na Jugoslaviju.

1950 Ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman (Robert Schuman) uputio je poziv za pomirenje Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice Evropske unije. Šumanov plan je 1951. godine potpisalo šest zemalja. Ovaj datum obeležava se kao Dan evropskih integracija.

1952 Širom Jugoslavije održani su masovni protesti zbog Londonskog sporazuma kojim je Zona "A" Slobodne teritorije Trst pripala Italiji.

1960 SAD su postale prva zemlja u kojoj su legalizovane pilule za sprečavanje začeća.

1976 Ulrike Majnhof (Meinhof), vodja zapadnonemačke terorističke grupe "Bader-Majnhof", obesila se u zatvorskoj ćeliji.

1978 U parkiranom automobilu u centru Rima pronadjeno je telo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, kojeg su teroristi "Crvenih brigada" oteli 54 dana ranije.

1986 Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj (Norgay) koji je sa Novozelandjaninom Edmundom Hilarijem (Hillary) u maju 1953. prvi osvojio "krov sveta" Maunt Everest.

1993 Počeli su sukobi Hrvata i Muslimana u Mostaru koji su doveli do podele grada na muslimanski i hrvatski deo. Muslimani i Hrvati su do tada bili saveznici u borbama protiv Srba u bosanskom ratu (1992-95).

1995 Na kraju trodnevne proslave 50-godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Evropi i Dana pobede, svetski lideri pozvali su na globalno pomirenje. Centralne proslave održane su u Parizu i Moskvi.

1996 Joveri Museveni (Yoweri) pobedio je na prvim predsedničkim izborima organizovanim u Ugandi posle 16 godina.

2001 Predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici u Njujorku je uručena nagrada Instituta Istok-Zapad za svetskog državnika godine.

2001 U haosu koji je na stadionu u Akri (Gana) nastao kada je policija bacila suzavac na razjarene navijače, 126 ljudi izgubilo je život.

2002 U eksploziji nagazne mine tokom proslave Dana pobede, u južnoj ruskoj republici Dagestanu u gradu Kaspijsk, poginulo je 42, a povredjeno je 150 osoba.

2004 Čečenski predsednik Ahmad Kadirov i još 24 osobe poginuli su u eksploziji bombe na stadionu u Groznom, glavnom gradu Čečenije, tokom proslave Dana pobede.

2010 Lina Horn (Lena), džez pevačica koja je probila medjurasne barijere i postala jedna od prvih crnkinja slavnih u Holivudu i na Brodveju, umrla je u 93. godini.

2012 Slika američkog ekspresioniste Marka Rotkoa prodata je na Kristijevoj (Christie's) aukciji u Njujorku za 86,9 miliona dolara i postala najskuplje delo savremene umetnosti prodato na aukcijama.

2015 Rusija je održala ogromnu vojnu paradu na Crvenom trgu, u sklopu proslave 70. godišnjice pobede nad fašizmom. Proslavu je obeležilo skoro potpuno odsustvo evropskih lidera koji su bojkotovali paradu u znak protesta zbog ruskih akcija u Ukrajini.

2015 U obračunu pripadnika makedonske policije sa naoružanom terorističkom grupom u Kumanovu poginulo je osam policajaca i 14 napadača.

2016 Bivši gradonačelnik grada Davaoa, Rodrigo Duterte pobedio je na izborima i postao novi predsednik Filipina.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti