separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

zanimljivosti

DANAS POČINJE VASKRŠNJI POST! Ovo su pravila kojih treba da se pridržavate, a posebnu pažnju obratite na jedan detalj


Vaskršnji post počinje danas, a završava se, ove godine u nedelju, 28. aprila.


- Post u hrišćanstvu je uspomena na podvig koji je učinio Isus Hristos. Posle krštenja u reci Jordan, Isus pun Duha Svetoga povukao se u palestinsku pustinju, gde je proveo 40 dana, izbegavajući bilo kakvu hranu - rekao je za portal Pink.rs etnolog Dragomir Antonić.

U Svetom jevanđelju je zapisano: "I četrdeset dana kuša ga đavo; i ne jede ništa u te dane." (Luka, 4, - 2). Osim što je postio, Isus je i mnogo govorio o postu i rekao da će njegovi učenici, kao i svi oni koji ga slede u veri, postiti, objasnio je on.

ŠTA JE POST?

- U dane koje crkveni propisi određuju svojim vernicima, obavezno je uzdržavanje od mrsne hrane. Pravi post ima dve strane: duhovnu i telesnu. Duhovna strana posta ogleda se u uzdržavanju i od zlih misli, kao i od bilo kakvog sagrešenja - naglasio je Antonić.

- Vreme posta je vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli. To je vreme ljubavi, milosrđa i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama - dodao je on.

Antonić je istakao da telesna strana podrazumeva promenu načina ishrane i potpuno izbegavanje određene vrste hrane. U pravoslavlju, hrana ima i duhovnu stranu, jer se veruje da se jelom bogosluži, kao što se na bogosluženju jede, pričešćuje.

CILJ POSTA

Uspostavljanje potpune telesne i duhovne ravnoteže sa sobom i sopstvenim okruženjem jeste i osnovni cilj i korist za one koji se posta pridržavaju.

To je, pre svega, lična odluka, dokaz sopstvene vere i snage, a onaj kome svoje molitve i nade upućujemo - to zna.

Zapisano je: A kad postite, ne budite sumorni kao licemeri, jer oni natmure lica svoja da se pokažu ljudima kako poste... Da te ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno. (Matej, 6 - 16, 18)

JELO U VREME POSTA  

U vreme posta ne sme se jesti mrsna hrana. Pod mrsnom hranom podrazumeva se sva hrana životinjskog porekla: meso, mleko i mlečni proizvodi, jaja. Sva ostala hrana je dozvoljena.

- Najstroži post koji upražnjavaju monasi ne dozvoljava ni upotrebu biljnog ulja, osim u određene dane, već se sva jela moraju spremati na vodi. Riba, morska i rečna, takođe je, u određene dane, dozvoljena. Vreme posta ne znači i odricanje od slatkih i slanih pita. Mogu se jesti pite od kupusa, krompira, zelja, pirinča, pečurki, bundeva, jabuka, višanja, trešanja. Zato je pomenuto šta ne sme da se jede, jer toga je mnogo manje nego onoga što se može i sme - rekao je Antonić.

KADA SE POSTI

Pravoslavna crkva poznaje jednodnevne i višednevne postove. Posni dani su, po pravoslavnom kalendaru, svaka sreda i petak, izuzev onih koji padaju u trapave sedmice. Uzdržavanje se propisuje i u sledeće dane: na Krstovdan (18. januara), Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja (11. septembra) i za Vozdviženje Časnog krsta (27. septembra).

VASKRŠNJI ili USKRŠNJI POST

Kako kaže Antonić, u crkvenoj knjizi koja se zove triod (od grčke reči triodion) sadržan je čin bogosluženja za pokretne praznike u toku 18 nedelja - deset sedmica, 70 dana, do Vaskrsa i osam sedmica po Vaskrsu. Knjiga je dobila naziv po tome što se u njoj nalaze nepotpuni kanoni sastavljeni od tri pesme, koje su svakodnevno pevane na bogosluženju u vreme trioda. Triod se deli na posni i cvetni.

-Posni triod sadrži molitve i pesme za dane kojim se crkva priprema za predstojeći post, kao i poredak bogosluženja za sedmice Velikog posta i za Strasnu sedmicu. Počinje nedeljom Mitara i Fariseja, a završava se polunoćnim bogosluženjem u noći između Velike subote i Vaskrsa. Ovaj post se naziva Veliki zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja - objašnjava on.

Autor: Wikipedia

Koliko traje Vaskršnji post?

Vaskršnji post traje sedam nedelja ili 48 dana i najduži je post u pravoslavnom kalendaru. Narod ga naziva još i Časni zato što obuhvata vreme stradanja Isusovog i njegovog razapinjanja na Časni krst, a Vaskršnji jer se post završava praznikom vaskrsnuća.

Prva nedelja posta zove se Čista. Tad po pravilu sva jela treba kuvati na vodi. Druga nedelja je Pačista a u narodu se zove i Hroma, a dobila ga je po hromom konju za koga se veruje da ga u ove dane jaše sveti Todor. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje, kaže Antonić.

Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja se naziva Gluva. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hristosa kad je ulazio u Jerusalim. Sedma, poslednja sedmica pred praznik vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristosu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta, dodaje on.

O PREKIDANJU POSTA

Postiti se ne mora, navodi Antonić i naglašava da je post podvig i da ne mogu ga svi, uprkos najboljoj želji, izvesti.

- Usled različitih nedaća, iznenadne bolesti ili odlaska na duži put, boravak van kuće, mogućno je i dozvoljeno prekinuti post. Ako se postilo duže od tri dana, onda se ode na službu u hram Božji i od sveštenika uzme pričest i post prekine - rekao je on.

Autor: Beta

KAKO SE ZAVRŠAVA POST

Poslednje sedmice višednevnog posta, ili bar poslednja tri dana, po pravilu, trebalo bi uzimati hranu i bez ulja. Kad se to uradi, odlazi se u hram na službu: na jutrenje, na liturgiju, ili na večernje.

Prijavi se svešteniku i izjavi da se želi primiti sveta pričest. Sveštenik će osobu najpre ispovediti, a posle službe će svi koji su se ispovedili primiti pričest, odnosto biti pričešćeni. To ne znači da se posle pričešća može odmah mrsiti. U svakom slučaju, mora se sačekati kalendarski završetak posta. Zato se većina vernika opredeljuje da poslednjeg dana uzme sveto pričešće, ali je tada i najveća gužva, pa se mora dugo čekati.

DA LI JE POST ŠTETAN PO ZDRAVLJE?

-Vernici koji poste reći će da nije, ateisti koji ne poste reći će - jeste, a oni koji su na sebi probali, i koji to godinama čine, znaju da nije štetan, već, naprotiv, koristan. Oni koji to nikad nisu uradili takođe "znaju" da bi im post štetio. Razuman čovek neka sam prosudi ko je u pravu - zaključuje Antonić.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti