814 - Umro je franački car Karlo Veliki. Došao je na presto 768. i vladao je do smrti 814. Prekrojio je kartu čitave zapadne Evrope i proširio je Franačku državu od Severnog mora do Italije i od Atlantika do Češke. Papa Lav III krunisao ga je 800. za rimskog cara, što je bio čin s trajnim posledicama po istoriju Evrope.

1457 - Rođen je engleski kralj Henri VII, otac Henrija VIII i osnivač dinastije Tjudor. Njegovim dolaskom na presto 1485. okončan je četrdesetogodišnji "Rat dveju ruža" - nazvan tako pošto je dinastija Lankaster, s kojom je Henri VII bio u srodstvu, na grbu imala crvenu, a dinastija Jork belu ružu. Presto je uspeo da osigura pobedom u bici kod Bosvorta 1485. u kojoj je poginuo kralj Ričard III. Godine 1486. Henri VII je ženidbom ujedinio kuće Lankaster i Jork, pošto je sklopio brak sa sestrom Ričarda III - Elizabet.

1547 - Umro je Henri VIII, kralj Engleske i crkveni reformator. Ustanovio je Anglikansku crkvu 1534. pri čemu je za poglavara određen sam engleski monarh. Verski raskid s Rimom je posledica odbijanja Vatikana da mu dozvoli razvod od Katarine Aragonske zbog ženidbe Anom Bolen. Zaposeo je Vels, Škotsku i Irsku i započeo gradnju flote koja će postati temelj kasnije engleske pomorske moći.

1596 - Umro je engleski gusar i admiral Frensis Drejk, prvi Englez koji je od 1577. do 1580. oplovio svet. Njegovi gusarski napadi na Špance bitno su doprineli engleskom pomorskom prestižu i kasnijem uspešnom zaposedanju kolonija, posebno u severnoj Americi. Odigrao je i jednu od ključnih uloga u pobedi britanske ratne mornarice 1588. nad španskom "Nepobedivom armadom". Navodno je prvi 1586. doneo krompir u Evropu iz Amerike.

1812 - Rođen je srpski državnik Ilija Garašanin, čije je delo "Načertanije" (prvu verziju je napisao Franja Zah), objavljeno 1844. predviđalo oslobađanje svih Srba i Južnih Slovena. Zalagao se za Savez balkanskih naroda kako bi se zajedno oduprli Osmanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je započeo kao oficir 1837. i bio je prvi starešina vojske knjaza Miloša Obrenovića, ali je posle abdiciranja knjaza Miloša 1839. morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević je najviše njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu sa Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takođe je vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi s Katarinom Konstantinović.

1841 - Rođen je engleski novinar i istraživač Džon Roulends, poznat kao Henri Morton Stenli, koji se proslavio 1871. "spasavanjem" škotskog istraživača Dejvida Livingstona, za kojeg se pogrešno verovalo da se izgubio u Africi. Potom je putovao u Afriku više puta do 1889. i otkrio je Albertovo, Edvardovo i Leopoldovo jezero, planinski masiv Ruvenzori i ispitao veliki deo basena reke Kongo.

1857 - Rođen je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Narodne Radikalne stranke, prvi predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon ujedinjenja. Izdavao je i uređivao časopis "Delo" i list "Ođek". Dela: "O Makedoniji i Makedoncima", "Srbi i Bugari u Balkanskom ratu", "Albanski problem i Srbija i Austro-Ugarska", "Tajna konvencija između Srbije i Austro-Ugarske".

1884 - Rođen je švajcarski fizičar, istraživač morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Proučavao je radioaktivnost, atmosferski elektricitet i kosmičke zrake. Postao je 1931. prvi čovek koji je dospeo u stratosferu - balonom do 15.780 metara, a 1934. čak do 17.550 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara.

1906 - Rođen je vođa grčkih partizana Vafijadis Markos, komandant "Demokratske armije Grčke" u građanskom ratu od 1946. do 1949. Iz Anadolije je, kao i stotine hiljada Grka, emigrirao 1923. Posle nemačke okupacije Grčke u Drugom svetskom ratu pobegao je iz zatvora na ostrvu Gaudos i priključio se pokretu otpora. Bio je politički komesar Desete divizije ELAS-a i potom Makedonske grupe divizija ELAS. Kad je ELAS rasformiran posle kapitulacije vođa Narodnooslobodilačkog fronta (EAM) 12. februara 1945. s delom rukovodstva EAM organizovao je oružanu borbu protiv kraljevskog režima. Početkom 1947. postao je vrhovni komandant takozvane Demokratske armije Grčke, posle izbora na teritoriji pod kontrolom njegovih snaga u avgustu 1947. proglasio je republiku, a 23. decembra obrazovao je privremenu vladu koju je sam vodio i u kojoj je bio ministar vojske. Zbog sukoba u rukovodstvu isključen je u novembru 1948. iz Centralnog komiteta KP Grčke, posle čega je emigrirao u Sovjetski Savez, a komunističku gerilu u Grčkoj likvidirala je legalna rojalistička vlast. U zemlju se vratio pred kraj života.

1918 - S ciljem gušenja kontrarevolucionarnih pobuna stvorena je Crvena armija. Vremenom, ona će se pokazati kao veoma efikasna, uspela je da se uspešno obračuna sa stranom vojnom intervencijom protiv sovjetske Rusije a docnije i da porazi nacističku Nemačku u Drugom svetskom ratu.

1928 - Umro je španski pisac i političar Vinsente Blasko Ibanjes. Svetsku slavu doneo mu je roman "Četiri jahača apokalipse". Kada je 1923. u Španiji zavedena diktatura objavio je brošuru "Razobličeni Alfonso XIII" koja je odigrala važnu ulogu u rušenju monarhije. U mladosti je osnovao uticajni list "El Pueblo". Ostala dela: romani "Među pomorandžama", "Trska i glib", "Krovinjara", "Krv i arena", "Horda", "Mrtvi zapovedaju", "Katedrala", "Uljez", "Podrum", "Mare Nostrum", "Kolumbo".

1939 - Umro je irski pisac Vilijam Batler Jejts, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1923. Bio je izraziti kosmopolita oslonjen na klasične helenske uzore, ali i duboko vezan za irsko tlo i tradiciju. Jedan je od najvećih autora koji su stvarali na engleskom jeziku. Dela: poezija "Oisinova lutanja", "Vetar u trsci", "Ostrvce na jezeru Inisfri", "Toranj", drame "Grofica Ketlin", "Žuđena zemlja", "Mačka i mesec", eseji "Keltski suton", "Ideje dobra i zla", "Sanjarenja o detinjstvu i mladosti", "Autobiografija".

1950 - Francuska skupština ratifikovala je sporazum prema kojem su Vijetnam, Laos i Kambodža postale nezavisne države u okviru Francuske unije. Do tada te zemlje su bile sastavni deo Francuske Indokine sa statusom kolonija.

1990 - Poljska ujedinjena radnička partija (komunisti) je rasformirana, a osnovana je Socijaldemokratija republike Poljske koja se opredelila za tržišnu privredu i demokratsku državu. Lider nove stranke Aleksandar Kvašnjevski postao je 1995. šef države, pobedivši na izborima Leha Valensu.

2006 - Umro je srpski književnik Duško Trifunović, jedan od najznačajnijih predstavnika takozvane estradne, govorne poezije. Dela: zbirke pesama "Zlatni kuršum", "Pobednički krug", "Šarena laža", "Slobodni pad", "Jetke pripovetke", "Tumač tiranije", "Bukvalno tako", "Poezija", "Šok soba", romani "Gola seča", "Kazneni prostor", "Anđel do anđela", "Davno i daleko". Pop i rok muzičari sa prostora bivše Jugoslavije komponovali su muziku na Trifunovićeve stihove: "Ima neka tajna veza", "Šta bi dao da si na mom mestu, "Pristao sam, biću sve što hoće", "Ti si mi bila u svemu naj, naj", "Glavo luda".

2008 - Umro je Poglavar Grčke crkve, arhiepiskop atinski Hristodulos. Za arhiepiskopa atinskog izabran je 1998. kao najmlađi arhiepiskop tokom poslednjih 157 godina. Radio je na poboljšanju odnosa sa Vatikanom, otuda je 2001. primio u Atini tadašnjeg papu Jovana Pavla II, prvog rimskog poglavara koji je posetio Grčku tokom poslednjih 1.000 godina. Aktivno je učestvovao, kao intelektualac, u javnom životu Grčke, i dugo je bio daleko najpopularniji Grk. Studirao je pravo i teologiju i doktorirao je Teologiju, a paralelno je završio studije engleskog i francuskog. Bio je i plodan pisac i to ne samo dela sa verskom tematikom, već i u oblasti kulture pa i pedagogije.

2008 - Umrla je vajarka Ana Bešlić, doajen srpske skulptorske umetnosti. Rođena je 1912. kod Bajmoka u Bačkoj, a Akademiju likovnih umetnosti završila je 1949. u Beogradu. Bila je saradnik majstorske radionice Tome Rosandića. Spadala je među najznačajnije srpske (i jugoslovenske skulpture) i pripadala generaciji vajara koji se od pedesetih izdvajaju po umetničkoj radoznalosti i modernom senzibilitetu van tradicionalnih tokova. Izvela je veliki broj spomenika i skulptura u slobodnom prostoru. Deo svojih radova poklonila je gradu Subotici.

2018 - U jeku teških sukoba u Adenu, Jemen, u kojima su pobunjenici koje predvodi bivši guverner Adena Aidarus al Zubaidi ovladali delom grada, zvanični predsednik Jemena Abed Rabo Mansur Hadi, kog podržava sunitska koalicija na čelu sa Saudijskom Arabijom, apelovao je da arapske zemlje spasu Aden i spreče separatiste koji se bore za otcepljenje juga Jemena. Separatisti su prethodno zauzeli vojnu bazu i više vladinih zgrada.