395 - Umro je vizantijski (rimski) car Teodosije I, nazvan Teodosije Veliki, vladao je od 379. do 392. kad je uspeo da obnovi Carstvo u punom obimu. Do smrti je upravljao Rimom kao poslednji vladar jedinstvene imperije. Konsolidovao je prilike na Balkanu i uspostavio je primirje s Vizigotima, zabranio paganske obrede i proglasio hrišćanstvo jedinom zvaničnom religijom. Posle pregovora s Persijom, mirovnim ugovorom uspeo je da za dug period učvrsti istočne granice carstva. Pred kraj vladavine odlučio je da vlast u Istočnom rimskom carstvu preda starijem sinu Arkadiju, a u Zapadnom mlađem Flaviju Honoriju. Zapadno carstvo je zbacivanjem poslednjeg rimskog cara Romula Avgustula 476. srušio germanski vođa Odoakar, a Istočno (Vizantija) poživelo je još 1000 godina.

1377 - Papa Grgur XI vratio je središte rimokatoličkih poglavara u Rim iz Avinjona. U Avinjonu su pape stolovale od 1309. kao posledica ponižavajućeg poraza pape Bonifacija VIII 1303. u sukobu s francuskim kraljem Filipom IV Lepim, posle pokušaja vatikanske kurije da papskoj vlasti potčini svetovne vladare.

1601 - Španska prestonica premeštena je iz Madrida u Valjadolid.

1706 - Rođen je američki političar i fizičar Bendžamin Frenklin, borac za američku nezavisnost, jedan od tvoraca "Deklaracije o nezavisnosti". Najpoznatiji je po pronalasku gromobrana. Bio je štampar, knjižar, novinar, guverner Pensilvanije, poslanik u Londonu i Parizu, član Kraljevskog društva u Londonu. Osnovao je prvu javnu čitaonicu u Americi, filozofsko društvo Pensilvanije i "Akademiju" koja je prerasla u Pensilvanijski univerzitet. Učestvovao je u pisanju ustava SAD. Dokazao je postojanje pozitivnog i negativnog elektriciteta, pronašao gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje. Dela: "Novi eksperimenti i opažanja o elektricitetu", "Život Bendžamina Frenklina".

1820 - Rođena je engleska književnica irskog porekla Ana Bronte, najmlađa od triju sestara spisateljica. Dela: romani "Agnes Grej", "Stanarka Vajldfel Hola".

1863 - Rođen je ruski pozorišni glumac, teatrolog i režiser Konstantin Sergejevič Stanislavski, osnivač Hudožestvenog teatra u Moskvi 1898. na čijem čelu se, kao umetnički rukovodilac, nalazio do kraja života. U režiji i glumi insistirao je na takozvanom pozorišnom realizmu. Osnovni princip njegove teorije jeste da glumac uvek mora istinski da proživljava ulogu. Njegova koncepcija, poznata kao "Sistem Stanislavskog" - imala je i ima mnoštvo sledbenika. Dela: "Moj život u umetnosti", "Glumčev rad nad sobom".

1863 - Rođen je engleski državnik Dejvid Lojd Džordž, nekoliko puta premijer Velike Britanije. Ograničio je 1911. vlast Gornjeg doma Parlamenta. Pripadao je levom krilu Liberalne partije, kasnije postaje njen šef. Između 1906. i 1911. utemeljio je englesko radničko zakonodavstvo: osmočasovni rad za teže poslove, sistem penzija, pomoć u slučaju bolesti, povrede na radu i nezaposlenosti. U spoljnoj politici je odlučno branio interese britanske imperije i zalagao se za jače angažovanje na evropskom kontinentu u Prvom svetskom ratu, uključujući otvaranje savezničkog fronta na Balkanu. Bio je jedan od glavnih učesnika mirovne konferencije u Versaju i znatno je uticao na prilike u posleratnoj Evropi. Napisao je memoare "Dvadeset pet godina", u kojima je obuhvatio period od 1892. do 1916.

1912 - Ekspedicija engleskog istraživača, pomorskog kapetana Roberta Skota je stigla na Južni pol, mesec dana posle ekspedicije Norvežanina Roalda Amundsena. Skot i preostala četiri člana njegove ekspedicije su umrli od gladi i hladnoće pri povratku s Južnog pola.

1938 - Jugoslovenski predsednik vlade Milan Stojadinović sastao se u Berlinu s vođom nacističke Nemačke Adolfom Hitlerom. Stojadinoviću je tada obećana podrška celovitosti njegove zemlje, suprotstavljanje restauraciji Habzburga, savez protiv boljševizma i mađarskog revanšizma, široka ekonomska saradnja, kao i da se neće stvarati savez s Italijom opasan za Kraljevinu Jugoslaviju.

1944 - Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu kod Monte Kasina počele proboj nemačke "Gustavljeve linije". U žestokim borbama u Apeninima razoren je i gradić Kasino i prastari benediktinski manastir, koji je 529. podigao osnivač tog rimokatoličkog reda Sveti Benedikt od Nursije. Monte Kasino je bio centar Benediktinskog reda i središte prebogate arhive, biblioteke i riznice.

1961 - Ubijen je kongoanski državnik, pesnik, Patris Lumumba, predsednik vlade Konga, tvorac nezavisnosti te zemlje i heroj "crne Afrike". Prema nalogu samoproglašenog predsednika Katange Moiza Čombea - koji je pokušao da tu rudama izuzetno bogatu provinciju odvoji od Konga, u dosluhu s vlasnicima velikih zapadnih kompanija. Lumumba je protivustavno smenjen s položaja predsednika vlade 5. septembra 1960, a 1. decembra je otet.

1991 - Vazduhoplovstvo SAD i zapadnih saveznika je u Zalivskom ratu, u operaciji "Pustinjska oluja", izvelo drugi i treći talas masovnog bombardovanja ciljeva u Iraku i Kuvajtu pod okupacijom iračke armije.

2008 - Preminuo je Bobi Fišer, šahovski velemajstor, bivši prvak sveta u šahu i jedan od najboljih šahista u istoriji. Titulu svetskog prvaka osvojio je 1972. u Rejkjaviku, pobedom nad Spaskim, a kruna mu je oduzeta tri godine docnije, pošto je odbio meč protiv izazivača Karpova. Kada je 1956. kao trinaestogodišnjak, postao juniorski prvak SAD, proglasen je za "čudo od deteta" a već naredne godine trijumfovao je na Otvorenom prvenstvu SAD. Titulu velemajstora osvojio je sa 15 godina. Šahu se vratio 1992. kada je na Svetom Stefanu i u Beogradu odigrao revanš protiv Spaskog. Vlada SAD optužila ga je tada zbog kršenja sankcija protiv Srbije (SRJ) što je Fišer javno ismejao doslovno pljunuvši na tekst optužbe. Nakon osmomesečnog pritvora u Japanu, zbog zahteva SAD za deportaciju, 2005. dobio je islandsko državljanstvo, pa je ostatak života proveo u Rejkjaviku.