Kao i za svaki običaj u srpskom narodu, postoje oprečna mišljenja, pa i o položajniku. Ko bi trebalo da to bude, odnosno, da li pripadnice lepšeg pola mogu prve da uđu u tuđu kuću za Božić?

Po nepisanom pravilu, obično je to muška osoba, po mogućstvu dete. Položajnik pozdravi dom i sve ukućane sa “Mir Božji, Hristos se rodi“, a onda priđe vatri, uzme grančicu badnjaka i džara vatru govoreći:

Ipak, neki smatraju da ne bi valjalo da položajnik bude žena, ali postoji razlog zašto je to tako.

Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica.

Ovakvo razmišljanje dolazi iz ranog perioda hrišćanstva, vremena kada je ženska osoba bila smatrana bićem drugog reda.

Naročito u srednjem veku, verovalo se se da žena treba da ćuti i da bude potčinjena muškarcu. Iz tog doba, poteklo je kasnije mišljenje da su muškarci ti koji imaju ključne uloge u svemu, pa je samim tim i uloga položajnika bila "rezervisana" za – muškarca.

U pojedinim krajevima Srbije i danas zadržalo verovanje da će, ukoliko žena prva uđe u kuću domaćina za Božić, kuća nazadovati, a njeni ukućani biti loše sreće.

Nije samo naša crkva preuzimala neka nehrišćanska verovanja, kojima je, da bi ih narod lakše prihvatio, davala hrišćansku odoru - takvih pojava bilo je svuda u Evropi.